Svetozar Cvetković: Kad glumac bira ulogu može da se prevari, ređe ako uloga odabere njega

Karijera duga četiri decenije od početka je obeležena priznanjima koja je Svetozar Cvetković dobijao za svoj rad.

Glumac ističe da je imao sreće da je odmah sreo prave ljude koji su mu davali poslove koji su zahtevali da poseduje talenat i marljivost: „Na samom početku sam dobio debitansku nagradu, a onda morate da branite to i trudite se da ipak taj svoj posao obavljate da biste, pre svega, vi bili zadovoljni“.

Kad glumac bira ulogu, objašnjava Cvetković, može i da se prevari, ali ređe ako uloga odabere njega.

Priznaje da je grešio, ali uglavnom tako što neke uloge nije prihvatio.

„Grešio sam verovatno. Sve te priče oko uloga koje su se odvijale pre 20-30 godina, kad bi mi sad neko dao to da igram, ja bih to izvesno drugačije radio. Ne mogu da kažem da je to tad bila greška, ali je moglo bolje, moglo je sa drugim iskustvom, ali to drugo iskustvo ne možete da imate ako ne doterate do ovih godina u kojima sam ja“, istakao je Cvetković.

Prema njegovim rečima, u glumačkom poslu nema kajanja posle greške.

„Odigrate to veče i imate svoje saznanje o tome kako ste to odigrali, ali ne možete da vratite taj film nazad. A kad snimite film, to je jedan nepobitan trag vaše prošlosti koji ostaje za budućnost kad vas više neće biti i neko će jednog dana reći: Vidi ovaj ovde kakve je gluposti pravio“, navodi gost Beogradske hronike.

Deo je glumačke ekipe predstave Glembajevi, Miroslava Krleže u Crnogorskom narodnom pozorištu u Podgorici, koja će 26. juna gostovati u Narodnom pozorištu u Beogradu.

Igra i u produkciji „Hartefakta“ Kako sam naučila da vozim. Predstavu je režirala Tara Manić, a Cvetkoviću je partnerka Marta Bogosavljević. Za godinu i dva meseca izvedena je 40 puta, što u Hartefakt kući, što na gostovanjima, što u inostranstvu, na festivalima.

„Stvarno imate dobro osećanje kada vas gledaju neki ljudi koji vas prvi put u životu gledaju i koji vas gledaju na jeziku koji ne razumeju, a onda čitaju titlove na zidovima sa strane i strašno je zanimljivo kako oni to primaju, do koje mere ste u stanju da ih emotivno pokrenete u toj priči koju igramo“, poručuje cenjeni umetnik.