Sin Pabla Eskobara za RTS priča o svom ocu, kultu njegovog imena i zašto nije krenuo očevim stopama

Uoči predstavljanja knjige u MTS dvorani, sin najvećeg narko bosa u istoriji za Dnevnik govori o miru kao načinu života, uticaju kulta Eskobar koji traje već tri decenije i najvažnijem savetu koji je dobio od oca.

– Putovao sam dosta, obišao sam 43 zemlje i uvek se iznenadim kada shvatim da svi znaju za mog oca. To je nešto što ne možete ni da zamislite, koliko je veliko njegovo ime, taj imidž i sećanje na njega. Ljudi znaju o njemu ili bar misle da znaju.

U knjizi navodite da ste pronašli put do mira. Šta je za vas mir?

– Moj otac nam je pokazao koji put ne treba da odaberemo. Ja sam svestan posledica njegovih dela i nikada ne bih ponovio tako nešto. Nijedan red njegove priče. Svestan sam posledica njegovog nasilja i odluka u životu i zato sam postao arhitekta i pisac, nešto totalno drugačije od onoga što je on bio.

Koliko kult Pablo Eskobar koji traje već tri decenije utiče i danas na socijalne odnose?

– To je fenomen, mi danas pričamo o čoveku koga nema već tri decenije. Kako je moguće da danas ima više vesti i priča o njemu nego kada je bio živ? Postoji objašnjenje. Mediji su otkrili njegovo ime i tako privukli pažnju velikog broja ljudi. Danas uz televiziju, novine ili serije ima mnogo glorifikacije onoga što je radio moj otac. Mlade generacije misle da je jedini način da uspeju da uđu u kriminal.

Ja verujem u potpuno suprotno. Ne kažem da ih treba zabraniti, ali treba razmišljati o odgovornosti. O porukama koje se kriju iza priče. Voleo bih da pročitaju moju knjigu, i mogu da se kladim da posle toga ne bi želeli da budu poput mog oca.

Koliko je na vas uticao odnos sa ocem i kako ste odlučili da se posvetite arhitekturi i pisanju?

– Niko od nas nema vremena ni mogućnosti da uđe u tuđe cipele i da zna sve o njihovom životu, ali ova knjiga je prilika da saznaju mnogo o kriminalu, porodici, odnosu oca i sina, oproštaju, procesu pomirenja, koji sam ja započeo.

To je mnogo dublja i mnogo veća priča od toga i može biti upotrebljena u dobru svrhu, a ne samo pravljenje para i stavarnje nove generacije mladih koji su spremni da se bave kriminalom. To je moja namera, zato ja putujem i pričam svoju priču. Nisam ovde da bih glorifikovao svog oca...

Šta je najvažnije što ste naučili iz odnosa sa ocem i primenili u današnjici?

– On je bio odgovoran za 80 odsto kretanja droge u svetu, rekao mi je jednom: „Sine, istinski hrabar čovek je onaj koji se ne bavi drogom.“ Zamislite taj savet koji dolazi od čoveka kakav je bio on, to je važno čuti, ne samo za mene, nego za sve. Tako me je i naučio da na te stvari odgovaram: „Hvala mnogo, ali nisam zainteresovan.“