Jasmina Ninkov: Internet je omogućio bibliotekama da prežive pandemiju

U Biblioteci grada Beograda radila je na uredničkim poslovima, organizovanju kulturnih programa, stručnim poslovima i kao šef Dečje biblioteke. Bila je direktor Biblioteke „Milutin Bojić“ u Beogradu. Direktor je Biblioteke grada Beograda, najveće javne biblioteke u Srbiji od 2009.

Autor je knjige Biblioteke XXI veka, koja je prvi put objavljena 2011. godine. Dobitnica je nagrada u oblasti bibliotekarstva: Povelje Bibliotekarskog društva Srbije, Marija Ilić- Agapova, Zapis Bibliotekarskog društva Srbije i „Đura Daničić“.

Dobila je i nagrade „Janko Šafarik“ za trajan doprinos kulturi Srbije, Zlatni Beočug za trajni doprinos kulturi Beograda i Vukove nagrade za doprinos kulturi Srbije.

Za redakciju kulture RTS-a sa Jasminom Ninkov smo, između ostalog, razgovarali i o iskustvu rukovođenja ovom institucijom u periodu vanrednog stanja.

Zatvaranje Biblioteke grada Beograda za korisnike, najveće pozajmne biblioteke u zemlji, zbog epidemije i njeno ponovno otvaranje sigurno nije jednostavan proces. Šta su bili najveći izazovi?

– Proces prestanka rada sa korisnicima zbog epidemije kovida-19 u Srbiji, ali i pandemije u svetu koji je pogodio veliki broj zemalja i veliki broj biblioteka, je nešto što se nikada nije dogodilo u istoriji javnog bibliotekarstva.

Samim tim niko nije imao iskustva, i svi smo se rukovodili uputstvima kriznih štabova i savetima epidemiloga.

Biblioteka je nakon prestanka rada sa korisnicima prešla na virtuelni način komunikacije sa svojim članovima i javnošću, koristeći digitalne medije, društvene mreže, onlajn platforme, nastojeći da kontakt bude stalan i da „ostajući kod kuće“ naši korisnici ne budu bez svoje biblioteke.

Istovremeno uradili smo mnogo „nevidljivog posla“, u našim katalozima, bazama, imali onlajn pripreme za korišćenje novih programa. U trenutku kad je ocenjeno da možemo da se vratimo, tada je trebalo smisliti kako da efikasno radimo, a da i mi i naši članovi budemo bezbedni.

Pratila sam iskustva drugih velikih mreža, pre svega u Evropi, koje se su se gotovo u isto vreme kad i mi, otpočele proces rada.

Odlučila sam, u dogovoru sa svojim saradnicima, da to uradimo u nekoliko faza, nakon detaljnih uputstava koje smo dobili od Gradskog zavoda za javno zdravlje i nakon dezinfekcije naše razgranate mreže od gotovo sedamdesetak lokacija na 14 gradskih opština.

Svaka faza je trajala nedelju dana, javnost smo o tome detaljno obaveštavali i dugujem zahvalnost medijima koji su nam u tome bili veliki saveznici.

Ljudi su pohrlili u svoje biblioteke, telefoni su zvonili, imali smo i redove, knjige su se naručivale mejlom...

Od ponedeljka 8. juna vratili smo se potpuno na uobičajeni način rada, korisnici mogu sami da koriste fond, što do sada nije bio slučaj. O iskustvima rada u ovoj pandemiji mnogo se govori u našoj svetskoj bibliotečkoj zajednici i još dugo ćemo se time baviti.

Imamo li predstavu koliko je razgranata institucija koju vodite, koliko biblioteka u stvari čini Biblioteku grada Beograda?

– Biblioteka grada spada u takozvane metropoliten biblioteke, bibliotečke sisteme velikih, glavnih gradova. Mi smo veoma aktivni i u Metropoliten sekciji IFLE, svetskog udruženja bibliotekara, jer su nam iskustva kolega iz drugih takvih sistema u svetu dragocena.

U našoj mreži, na sedamdesetak lokacija radi 250 zaposlenih, imamo skoro 2 miliona knjiga, u proseku 150.000 članova godišnje i oko 2 miliona poseta našim bibliotekama svake godine.

U Knez Mihailovoj je centrala, a svaka opština ima centralnu biblioteku. Sve je vidljivo na našem sajtu www.bgb.rs.

Najveći izazov u celom procesu rada od kuće i uspostavljanja ponovnog redovnog funkcionisanja velikog i razuđenog sistema biblioteka u Beogradu za mene je bio, sa jedne strane ne ugroziti zdravlje zaposlenih i korisnika, poverenje da se i jedni i drugi vraćamo u bezbedne radne prostore, a sa druge strane da sa našim članovima održimo kontakt jer, osnov javnog bibliotekarstva su ljudi u biblioteci.

Ima li sada ograničenja u „rukovanju“ knjigama u bibliotekama zbog mogućeg zadržavanja virusa na hartiji, je li ono uopšte moguće, kakve su preporuke struke?

– Od pre dva dana korisnici mogu sami da u fondu biraju svoje naslove, nema više ograničenja. Inače, kao i kod drugih stvari kad je u pitanju ovaj virus, nema konačnih stavova, pa i odgovora na pitanje – koliko i da li virus ostaje na hartiji.

Stav i preporuka Gradskog zavoda za javno zdravlje je bio da knjige koje se vraćaju ne izdajemo naredna 24 sata i mi smo se toga pridržavali.

Koje su knjige bile najtraženije tokom epidemije, a šta ste Vi lično rado čitali,
to jest šta biste nam preporučili za čitanje?

– Veoma je teško u moru knjiga koje se svakodnevno pozajmljuju reći šta je najčitanije, recimo to je domaća i strana književnost. Ali i sve ostalo, zavisi od uzrasta, potreba i afiniteta.

Moja preporuka je da posetite naš sajt Šta da čitam gde vam veliki broj bibliotekara iz Srbije, ali i pisci i kritičari preporučuju knjige iz našeg fonda.

Otkup knjiga je za biblioteke jedan od najvažnijih poslova. Kako je protekao u Biblioteci grada Beograda?

– Taj termin je vezan za Ministarstvo kulture koje jednom godišnje raspisuje konkurs za popunjavanje fondova javnih biblioteka u Srbiji i mi smo takođe korisnici tog veoma značajnog instrumenta kulturne politike i tim načinom nabavke dobijamo veliki broj
knjiga.

Ali Biblioteka grada nabavlja najveći deo svojih knjiga kupovinom u dve javne nabavke godišnje sredstvima Grada Beograda. Upravo je u toku javna nabavka i mi se radujemo novim knjigama, a sledeću ćemo raspisati na jesen.

Inače, godišnje popunimo fondove sa oko 100.000 bibliotečkih jedinica.

Bibliotekari su se potrudili da korisnicima ponude niz sadržaja na internetu u proteklom periodu kada nam je kretanje bilo ograničeno. Kakvo je bilo interesovanje za vaše onlajn programe? Šta je naša kulturna scena u celini pokazala ovom vrstom brzog, primerenog reagovanja?

– Mi smo poznati, čini mi se, po našoj aktivnosti na društvenim mrežama, koje su danas nezaobilazne u aktivnostima svake ustanove. Takođe, spadamo u retke ustanove koje imaju
posebno odeljenje za kulturne programe, promociju, odnos sa javnošću.

U poslednjih nekoliko godina veoma smo se bavili razvijanjem naše baze podataka, potrebe jedne biblioteke u informatičkoj sferi su veće nego jedne banke, nisam sigurna da se to kod nas shvata.

Razvijali smo i digitalnu biblioteku i odmah smo ofanzivno krenuli u virtuelnu komunikaciju. Naša kulturna scena je bila veoma aktivna i pokazala sjajne sadržaje.

Za naše akcije je vladalo veliko interesovanje i mislim da smo bili neprekidno prisutni što je bio cilj. Veoma inovativan način video-komunikacije su koristile moje kolege u našim bibliotekama da budu u stalnom kontaktu sa decom, sa odraslima...

Biblioteka grada Beograda je važno kulturno uporište, mesto književnih večeri, izložbi radova naših i inostranih umetnika, predavanja... Koje su aktivnosti planirane za naredni period?

– Mi organizujemo svake godine u celom sistemu preko 3.000 programa, jasno je da smo odložili mnoge izložbe, književne programe, ali i konferencije i sastanke projekata.

U meri u kojoj to bude moguće, nastavljamo sa redovnim kulturnim aktivnostima.

Ovogodišnji konkurs za književnu nagradu za putopis „Moma Dimić“, ustanovljenu pre deset godina, morao je da bude odložen. Da li su poznate nove informacije o datumima i uslovima konkursa?

– U dogovoru sa opštinom Sopot, sa kojom dodeljujemo nagradu „Moma Dimić“ bijenalno, odložili smo konkurs za sledeću godinu jer nije bilo moguće na pravi način u vreme vanrednog stanja omogućiti svim zainteresovanim da predlažu knjige za nagradu. Čitav proces organizovaćemo sledeće godine sa svim knjigama objavljenim u tom periodu.