Научници успели да забележе први снимак имплантације људског ембриона у материцу

Тим научника је први пут снимио људски ембрион који се имплантира у материцу у реалном времену и у 3Д формату. Снимци су забележени приликом имплантације ембриона у синтетичку материцу, да би се видело како се овај процес одвија природно. 

Револуционарни снимак објавили су истраживачи Института за биоинжењеринг Каталоније (IBEC) у сарадњи са Универзитетском болницом Дексеус у Барселони, која је донирала ембрионе.

Самело Хоснегрос, главни истраживач групе за биоинжењеринг за репродуктивно здравље IBEC-а и водећи аутор студије, наводи да је рад значајан јер је детаљно открио како се процес имплементације одвијао.

„Приметили смо да се људски ембриони укопавају у материцу, вршећи значајну силу током процеса“, објашњава Хоснегрос. „Ове силе су неопходне јер ембриони морају бити у стању да продру у ткиво материце, потпуно се интегришући са њим. То је изненађујуће инвазиван процес. Иако је познато да многе жене имају болове у стомаку и благо крварење током имплантације, сам процес никада раније није виђен.“

Имплантација ембриона се дешава када се оплођена јајна ћелија причврсти за слузницу материце око шест до 12 дана након овулације.

Истраживачи су развили платформу која омогућава имплантацији ембриона ван материце под контролисаним условима. Ова платформа, заснована на гелу делимично направљеном од колагена и ткива материце, затим је омогућила флуоресцентно снимање у реалном времену и анализу интеракција ембриона са његовом околином.

Након тога, истраживачи су спровели експерименте са људским и мишјим ембрионима како би упоредили ова два процеса имплантације. Открили су да док се мишји ембрион лепи за површину, људски ембрион потпуно продире у ткиво материце пре него што расте изнутра ка споља.

Студија је такође показала да је током процеса имплантације људски ембрион ослобађао ензиме који су разграђивали околно ткиво и да је овај ембрион такође вршио силе привлачења на своју околину.

Неуспех процеса имплантације један је од главних узрока неплодности, што чини око 60 одсто побачаја. Према речима истраживача, ова студија, која помаже у бољем разумевању процеса имплантације, могла би да има значајан утицај на стопу фертилитета.

„Видомо да ембрион вуче матрикс материце, померајући га и реорганизујући. Такође, реагује на спољне сигнале силе. Претпостављамо да контракције које се јављају in vivo могу утицати на имплантацију ембриона“, каже Амели Годо, истраживач и коауторка студије.