Tradicionalno prisustvo srpskog filma na Pulskom filmskom festivalu

Već je tradicija da se na Pulskom festivalu prikazuju najreprezentativniji filmovi srpske kinematografije koji su snimljeni uz kreativnu i finansijsku podršku filmskih centara iz regiona. Lost Country Vladimira Perišića, Sunce mamino, Koste Đorđevića i Radnička klasa ide u pakao, Mladena Đorđevića – dobar su primer obostrane saradnje.

„Ono što mi je, recimo, bilo zanimljivo kod srpske kinematografije je da je reč o mnogim filmovima koji su napravili značajne međunarodne iskorake. Što znači da su uspeli naći način, u estetici, i u pričanju priče, koji komunicira sa međunaordnom publikom. Ali usudio bih se reći da su našli relevantan stilski pristup da progovore o temama koje su inama relevantne“, navodi Mario Kozina, selektro programa Pulskog filmskog festivala.

Angažovana crnohumorna drama sa nadrealnim elementima, Radnička klasa ide u pakao, nastavlja dobru tradiciju jugoslovenskog crnog talasa koji je svoje uporište imao baš na festivalu u Puli.

„Svako ko je gledao moje filmove vidi uticaj crnog talasa. Ja sam tome pokušao da dam i svoj lični pečat, tako da sam unosio i neke žanrovske elemente. Kombinovao sam te crnotalasne priče o autsajderima sa žanrom horora, crne komedije, filmove osvete“, kaže reditelj Mladen Đorđević.

Melahnolična, ali topla priča Sunce mamino, primer je koji oživljava žanr nekada popularnih filmova za mlade, tematski namenjenih svim generacijama.

„Publika je izvanredno reagovala. Smejali su se gde tačno treba da se smeju. Osetio sam tu emotivnu reakciju tačno gde je trebalo, tako da očigledno da je prepoznatljivo“, navodi reditelj Kosta Đorđević.