Borino Vranje čuva duh pesnika ljudske duše, pripovedača tragičnih sudbina

Prostor u kom se najviše oseća duh starog Vranja i Borinih junaka je njegova rodna kuća. Rođen pre 145 godina, rano je ostao bez roditelja, sa baba Zlatom.

"Po kazivanju Borinom, baba Zlata je znala u zimskom periodu, u središnjem delu kuće gde je nekada bilo ognjište ili u letnjem, pod tremom, da ga uzme u krilo i do duboko u noć da mu ispreda razne priče, da mu priča o starim, vranjskim porodicama, ljudima, događajima", istakla je Lidija Ilić kustos Muzeja-kuće Bore Stankovića

Osim u Vranju, Bora se školovao i u Nišu i Beogradu.

"Bora se odselio, 1902.godine, se oženio Beograđankom Angelinom Milutinović, imao je tri ćerke, Desanku, Stanku i Ružicu. Stanka se nije udavala, Ružica nije imala dece, jedino od Desanke ima unuke Zoru i Dragana", rekla je Dragana Dekić.

"Ostao mi je u sećanju pretežno tako sedi, ozbiljan, zamišljen i puši. Sve do terase, dok se ne dođe do same kuće, to je bila loza, a levo i desno je bila bašta, i to cveće.Kada se vratio iz Pariza, kada su ga pitali kako mu se Pariz dopada, rekao je Pariz je lep, ali moje Vranje je lepše", iz arhiva Borine ćerke.

Sve tri Borine kćerke bile su u Vranju kada je njegova rodna kuća, 1967. godine pretvorena u Muzej-kuću, spomenik kulture. U njoj je njegova stolica, tabakera, prva izdanja knjiga. Sećanje na pradedu čuva i Milica Živadinović, slikarka, koja je prvi put posetila Muzej-kuću prošle godine.

"Taj ćilim koji me sačekao sa vrata je ustvari nešto što se pojavljuje u mojim slikama bez da sam ja toga bila svesna. To je bio trenutak u kojem sam ja doživela eto tako nešto, genetsko nasleđe", rekla je dr Milica Živadinović, slikarka i praunuka Bore Stankovića.

Snažan utisak na Milicu ostavlja i ekranizacija dela Bore Stankovića. Film je gledala tri puta, nestrpljivo čeka i nastavak radnje u seriji.

"Nešto što vas udara u stomak, nešto što je jako brzo i dinamično i interesantno, i taj položaj žene, i kako je Bora doživljavao uopšte i kako nam je oslikao to vreme surovo", rekla je Milica.

Pesnik ljudske duše, pripovedač tragičnih sudbina i društvenih događaja. Bora Stanković je pisao o zavičajnom Vranju u kome danas mnoge ustanove i manifestacije nose njegovo ime.