Pomaže li ili odmaže – veštački zaslađivač iz dijetalnih pića povećava apetit

Sve veći broj dokaza dovodi u vezu dijetalne gazirane napitke i druge namirnice „bez šećera“ sa povećanjem telesne težine – toliko da je Svetska zdravstvena organizacija izdala preporuku u maju 2023. godine u kojem kaže da zamene za šećer ne treba da se koriste pri gubitku težine.

„Zamena šećera zaslađivačima bez šećera ne pomaže ljudima da dugoročno kontrolišu svoju težinu“, rekao je tada dr Frančesko Branka, direktor odeljenja SZO za ishranu i bezbednost hrane.

Sada, nova studija otkriva detalje zašto bi konzumiranje previše veštačkog zaslađivača sukraloze moglo biti kontraproduktivno. Umesto da mozak šalje signal da jedete manje, sukraloza izaziva povećanje apetita kada se konzumira u napitku.

„Sukraloza aktivira deo mozga koji reguliše glad, a ta aktivacija se potom dovodi u vezu sa većim osećajem gladi“, istakla je dr Kejti Pejdž, vanredna profesorka medicine i pedijatrije i direktorka Instituta za istraživanje dijabetesa i gojaznosti u Medicinskoj školi Kek pri Univerzitetu Južne Kalifornije u Los Anđelesu i vođa istraživačkog tima.

U stvari, ljudi koji su pili vodu sa sukralozom rekli su da im se apetit povećao za skoro 20 odsto u poređenju sa vodom kojoj je dodat običan konzumni šećer, navela je dr Pejdž.

U Sjedinjenim Američkim Državama, sukraloza je ključni sastojak nekih zamena za šećer brenda Splenda. U Evropi, sukraloza je poznata kao E955 i nalazi se u zamenama za šećer koje se prodaju pod brendovima Candys, Canderel Yellow, Cukren, Nevella, Splenda, SucraPlus, Sukrana i Zerocal.

Studija koju je predvodila dr Kejti Pejdž ispitivala je samo uticaj sukraloze i nije istraživala druge popularne veštačke zaslađivače kao što su aspartam, acesulfam-K i natrijum saharin.

„Ovo je studija veoma visokog kvaliteta, koja koristi najsavremenije metode i pažljivu analizu“, ocenio je dr Dejvid Kac, specijalista za preventivnu medicinu i medicinu životnog stila, u mejlu.

Dr Kac, osnivač neprofitne Inicijative "True Health", globalne koalicije stručnjaka posvećenih medicini načina života zasnovanoj na dokazima, nije bio uključen u studiju.

Autori su pažljivo protumačili svoje rezultate i pronašli uverljive dokaze „nekalorični zaslađivači, a posebno sukraloza, ometaju normalnu regulaciju apetita na načine koji mogu imati štetne efekte na kontrolu težine i zdravlje“, rekao je dr Kac.

Portparol kompanije "Heartland Food Products Group", koja proizvodi zaslađivač Splenda, rekao je da su niskokalorični zaslađivači i zaslađivači bez kalorija prošli potrebna istraživanja i da imaju preporuke stručnjaka.

„Zaslađivače sa niskim ili nultim sadržajem kalorija kao što je sukraloza preporučuju zdravstveni radnici, stručnjaci za bezbednost hrane i kredibilne zdravstvene organizacije za dijabetes i kontrolu telesne težine na osnovu pouzdanih naučnih istraživanja koja pokazuju da je uticaj zaslađivača sa niskim ili nultim sadržajem kalorijama na telesnu težinu sličan uticaju vode, i da su proizvodi slatkog ukusa smanjili potrebu za dodatnim slatkišima tako pomažući ljudima da unose manje kalorija pri smanjenju telesne težine, a takođe pomažu u održavanju nivoa šećera u krvi“, napisao je portparol u mejlu odgovarajući na upite Si-En-Ena.

Nalazi studije potvrđuju rezultate prethodnih istraživanja

Ideja da veštački zaslađivači mogu intenzivirati signale gladi iz mozga sisara nije nova. Prethodna studija čija je koautorka dr Pejdž pokazala je da su žene i gojazni ljudi posebno osetljivi.

„Studije na životinjama su nagovestile neke od ovih efekata“, dodao je Kac. Međutim, „ovo je, po mom saznanju, najkonkretnija studija do sada na ljudima o direktnom uticaju na centar za apetit“.

Sve ćelije u telu zahtevaju glukozu kako bi obezbedile energiju. Mozak je najveći korisnik, koji „proguta“ i do polovine svih šećera koji cirkulišu u krvi. Priroda je, međutim, napravila mozak tako da reaguje na prirodne šećere, kao što je glukoza koja se nalazi u voću i nekom povrću.

Čini se da veštački zaslađivači zbunjuju mozak, poručuje dr Pejdž, tako što šalje signale o slatkoj namirnici bez isporuke kalorija koje su mozgu potrebne. Naučnici su pretpostavili da kada te obećane kalorije ne stignu, mozak može poslati signal da je potrebno uneti još hrane.

Isti ljudi, a tri napitka

U novoj studiji, objavljenoj u sredu u stručnom časopisu Nature Metabolism, učestvovalo je 75 ljudi koji su konzumirali jedno od tri pića u tri odvojene prilike: običnu vodu, vodu zaslađenu običnim šećerom (saharozom) i vodu zaslađenu sukralozom.

Tokom svake etape, istraživački tim je testirao nivo šećera u krvi učesnika na tašte, nakon čega je usledilo ciljano skeniranje mozga učesnika istraživanja nazvano funkcionalna magnetna rezonanca tj. fMRI, koja prati protok krvi i beleži aktivnost u različitim regionima mozga.

„Izašli su iz aparata i popili jedno od tri pića i zatim bi se vratili u skener“, precizirala je dr Pejdž.

Jedna čaša napitka koji su dobijali ispitanici imala je 300 mililitara vode i 75 grama šećera (saharoze), što je ekvivalent gaziranom napitku sa šećerom od 475 mililitara, navela je dr Pejdž.

Drugi napitak je imao toliko sukraloze da bi delovalo da je isto toliko sladak. Prema navodima američke Uprave za hranu i lekove, sukraloza je oko 600 puta slađa od šećera. Treći napitak je bila obična voda, koja je služila kao kontrolni napitak.

Tokom skeniranja mozga ispitanika, dr Pejdž i njen tim uzimali su im uzorke krvi 10, 35 i 120 minuta nakon konzumiranja pića i tražili od učesnika da ocene nivo gladi.

„Istraživanje je posebno pouzdano jer su istraživači ponavljali testiranje sa istim učesnicima i koristili različite metode kao što su snimanje mozga, vađenje krvi i subjektivne ocene da bi se proverila njihova hipoteza“, rekao je Kajl Burger, naučnik iz neprofitnog centra u Filadelfiji Monell Chemical Senses Center, koji istražuje ljudska čula ukusa i mirisa. Burger nije bio uključen u studiju.

Tri moguća objašnjenja

Pored otkrića da pića sa sukralozom povećavaju osećaj gladi za oko 17 odsto, dr Pejdž i njen tim otkrili su učestalije prisustvo veza sa drugim delovima mozga odgovornim za kontrolu motivacije.

„Izgleda da sukraloza utiče na veštine donošenja odluka. Na primer, otkrili smo povećanu povezanost u mozgu između hipotalamusa i prednjeg cingularnog korteksa, koji kontroliše rizike odluka i njihove koristi“, naglasila je dr Pejdž.

Prema njenim rečima, pored toga, analize krvi pokazale su da sukraloza nema uticaja na hormone koje mozak koristi da prenese poruku kada smo zadovoljni i kada više nismo gladni.

„Nema signala, uopšte nema signala. Postoji signal da ste uneli slatko, ali nema hormonskog signala koji vam govori da ste siti. Sukraloza nema uticaj na te hormone“, objašnjava doktorka Pejdž.

Međutim, ne mogu svi osetiti kombinovane efekte sukraloze na isti način, rekao je Kac. „Oni sa insulinskom rezistencijom, na primer, mogu biti posebno skloni poremećaju normalne kontrole apetita pri konzumiranju sukraloze“.

Kako doskočiti šećeru i zaslađivačima

Preporuke o tome kako upravljati reakcijama tela na veštačke zaslađivače, kako navodi dr Pejdž, trenutno su složene. Na primer, Američko udruženje za dijabetes savetuje ljudima sa insulinskom rezistencijom i dijabetesom da koriste dijetalna pića i hranu, ali štedljivo.

„Ja sam endokrinolog, pa viđam pacijente sa dijabetesom i gojaznošću. Nikada im ne bih preporučila da piju ili jedu više šećera. Umesto toga, svojim pacijentima govorim da se ne oslanjaju na niskokalorijske zaslađivače kao zamenu za šećer i pokušaju da smanje ukupan unos dijetetskih zaslađivača uopšte“, naglasila je dr Pejdž.

Kac se složio, navodeći da preferira da predlaže oblik „rehabilitacije“ nepca koji može smanjiti ukupnu upotrebu šećera, bez obzira na njihov oblik.

„Zaista zdrava ishrana ima malo dodatog šećera, a samim tim ni šećera koji bi bio zamenjen sukralozom i srodnim jedinjenjima“, podvukao je dr Dejvid Kac.

Kao što su mnogi ljudi smanjili upotrebu soli, moguće je smanjiti upotrebu zaslađivača tako što ćete naučiti svoje čulo ukusa da želi manje slatkiša. Nepce će reagovati doživljavanjem zašećerenih namirnica koje su nekada bile ukusne, preslatkim, ili u slučaju natrijuma, previše slane, pokazalo je istraživanje.

Započnite tako što ćete pronaći skrivene izvore šećera u hrani za koju možda niste ni svesni da je zaslađena, rekao je dr Kac za Si-En-En.

„Kada bih vas zamolio da bojkotujete sve deserte u svom životu, verovatno biste se pobunili protiv toga ili pokušali pa odustali. Ali postoji ogromna količina dodatog šećera i zaslađivača koja se krije u hrani koja nije slatka – u prelivu za salatu, sosu za testeninu, hlebu, krekerima, čak i slanom čipsu“, upozorava dr Kac.

Odabirom proizvoda bez zaslađivača, savetuje, moguće je smanjiti dnevni unos šećera ili zaslađivača za trećinu, možda čak i polovinu pre nego što se dočepamo bilo čega za šta zapravo očekujete da je slatko.