Valunzi i promene raspoloženja – zašto se simptomi perimenopauze pogrešno dijagnostikuju

Prosečna starost ulaska u menopauzu, ili period života žene u kojem reproduktivni hormoni opadaju i menstrualni ciklus prestaje, je 51 godina. Perimenopauza može da počne sedam do 10 godina ranije.

Žene koje još uvek imaju redovan ciklus počinju da imaju simptome kao što su nesanica, talasi vrućine (valunzi) i promene raspoloženja u kasnim tridesetim i ranim četrdesetim. Ovo značajno utiče na sve aspekte života, od karijere do porodičnih obaveza. Stopa razvoda je znatno viša u ovoj starosnoj kategoriji, a perimenopauza je po mišljenju stručnjaka faktor koji značajno doprinosi ovom trendu.

Međutim lekari često ne prepoznaju u potpunosti uzrok ovih simptoma, već najčešće ženama oko sredine četrdesetih nekritički prepisuju antidepresive. Mnogima ova vrsta terapije pomaže, ali nije dovoljna kada je u pitanju lečenje simptoma perimenopauze, niti utiče na hormonalnu fluktuaciju.

Koji su uobičajeni simptomi perimenopauze

Simptomi menopauze mogu se pojaviti mnogo ranije nego što se misli.

„Kada je žena u perimenopauzi, jajnici i dalje rade, ali ne na onaj uobičajen, veoma predvidiv način kao ranije. Šalju malo estrogena i ne dobijaju odgovor koji žele, pa šalju još više”, objašnjava dr Britani Kiler, ginekolog, stručnjak za menopauzu. Ovo može dovesti do izostanka ovulacije u nekim mesecima ili dva puta u drugim.

Simptomi su različiti od osobe do osobe, ali uglavnom uključuju promene raspoloženja i neredovne cikluse kao što su kraći, lakši ciklusi ili teži, duži ciklusi. Valovi vrućine i noćno znojenje se takođe mogu javiti uoči menstruacije. Nesanica je takođe vrlo česta. Možda nije teško zaspati, ali je teško mirno spavati tokom noći.

Perimenopauza je klinički definisana sedmodnevnom varijansom menstrualnog ciklusa i obično traje četiri godine. U pitanju je postepena promena, ali fluktuacije u funkciji jajnika mogu početi mnogo pre tog nivoa varijanse.

Ova hormonska disregulacija dovodi do brojnih simptoma promene raspoloženja, PMS traje mnogo duže što je žena starija. Javlja se anksioznost, depresija, nesanica i kognitivni problemi, pre svega problemi sa pamćenjem.

Što su hormonalne promene veće, to je veći rizik od depresije. Ove ozbiljne fluktuacije u hormonima se takođe pojavljuju u predmenstrualnom disforičnom poremećaju i tokom trudnoće i posle porođaja. Ali kada se uđe u menopauzu rizik od depresije se smanjuje.

Kako lečite simptome tokom perimenopauze

Doktorka Keler napominje da je probleme u menopauzi jednostavnije tretirati nego u perimenopauzi, jer u menopauzi hormonsska terapija nadoknađuje ono što jajnici više ne proizvode – progesteron i estrogen – koji opadaju tokom menopauze. Ova terapija može da pomogne u ublažavanju simptoma kao što su talasi vrućine, noćno znojenje, magla u mozgu, suvoća vagine i promene raspoloženja. Takođe smanjuje rizik od srčanih oboljenja, osteoporoze, dijabetesa i demencije.

Ali supstituciona hormonska terapija nije dovoljna za žene u perimenupauzi jer je potrebno podržati sluznicu materice kako bi se sprečila nestalna krvarenja uzrokovana fluktuirajućim hormonima, a pojedinim ženama je i dalje potrebna kontracepcija.

„Kontraceptivne pilule su zapravo odlične za žene koje imaju simptome perimenopauze, posebno fluktuacije raspoloženja, jer će pilule za kontrolu rađanja potisnuti ovulaciju“, navodi doktorka Kiler, a jajnici više neće pokušavati da izazivaju menstrualni ciklus.

Ali nisu sve žene kandidati za hormonske tretmane, posebno one koje su imale srčani udar ili probleme sa krvnim ugrušcima. Terapija treba da bude individualizovana.

Istraživanja su pokazala da antidepresivi mogu biti efikasni kada su u pitanju emocionalni simptomi perimenopauze. Jedna studija iz 2011. pokazala je da su, na primer, lek protiv anksioznosti i antidepresiv i hormonska terapija zajedno pomogli kod talasa vrućine, noćnog znojenja, kvaliteta sna i kvaliteta života. Antidepresivi su još uvek prva linija za depresiju i perimenopauzu, ali za žene koje imaju depresiju otpornu na lečenje ili veoma tešku depresiju, bila bi potrebna i hormonska terapija

Međutim, hormonska terapija, kontraceptivne pilule i antidepresivi nisu svemogući.

„Ukoliko ne brinete dobro o sebi – kvalitetno se hranite, dovoljno odmarate i uredno spavate, vežbate – nećete imati toliko koristi od terapije koliko očekujete”, ističe dr Kiler. Preporučuju se vežbe snage za žene u tridesetim, za one u perimenopauzi i menupauzi jer usporavaju gubitak mišićne mase i opadanju zdravlja kostiju tokom menopauze.

Reproduktivno zdravlje, posebno u pogledu perimenopauze i menopauze, nije isključivo odgovornost ginekologa. Ne mogu svi lekari da se specijaliziraju za sve, ali bi trebalo da prepoznaju simptome perimenopauze i da znaju gde da upute pacijentkinje, pre svega endokrinologu, pa čak i ortopedu.

„Ova tranzicija utiče na sve organske sisteme, tako da svi lekari, bilo koje specijalnosti, imaju odgovornost, da barem prepoznaju simptome, čak i ako nisu zaduženi da ih kontrolišu“, zaključuje dr Britani Kiler.