Nije samo nedostatak sna – šta sve može biti razlog osećaja konstantnog umora

Ako želite da tokom dana održavate zadovoljavajući nivo energije, stvari kao što su ishrana, hormonska ravnoteža, rutina vežbanja, količina mentalnih stresora, ali i genetika – relevantni su faktori koje treba uzeti u obzir.

Bolesti štitne žlezde

Dvadeset miliona Amerikanaca pati od nekog poremećaja u radu štitne žlezde, a 60 odsto ovih ljudi toga nije svesno, prema Američkom udruženju za štitnjaču. Bolest štitne žlezde je posebno opasna za žene i starije odrasle osobe.

Bolest štitne žlezde može izazvati širok spektar simptoma, uključujući umor, neraspoloženost, bol u mišićima i zglobovima, povećanje ili, gubitak težine, problemi sa vidom, promene telesne temperature, promene u apetitu...

Štitna žlezda smatra „glavnom žlezdom“, onom koja luči hormone koji na razne načine utiču na skoro svaku telesnu funkciju. Na primer, štitna žlezda je odgovorna za regulisanje telesne temperature, otkucaje srca, proizvodnju proteina, a takođe pomaže u kontroli metabolizma i nivoa energije.

Imajući u vidu važnost spektra dejstva štitnjače, ako patite od hroničnog umora, uradite sve neophodne testove koji će pokazati da li funkcioniše kako treba.

Adrenalin

Veruje se da problem u funkcionisanju nadbubrežnih žlezda pogađa većinu odraslih širom sveta u nekom životnom dobu, a nastaje uglavnom zbog hormonske neravnoteže, slično kao kod razvoja bolesti štitne žlezde. Vaše nadbubrežne žlezde su izuzetno važne endokrine žlezde koje oslobađaju više od 50 različitih hormona, uključujući hormone koji regulišu energiju – kortizol i adrenalin.

Sindrom hroničnog umora izaziva slične simptome kao i problem u radu nadbubrežnih žlezda. Veruje se da pogađa do 2,5 miliona ljudi u SAD svake godine. Žene imaju četiri puta veću verovatnoću da imaju sindrom hroničnog umora, posebno one u petoj i šestoj deceniji života.

Simptomi umora za koje su odgovorne nadbubrežne žlezde uključuju zamor koji ne nestaje ni nakon dobrog sna, teškoće sa spavanjem tokom noći, bol u mišićima i zglobovima, ukočenost, glavobolje, često dobijanje bola u grlu, prehlade ili simptoma sličnih gripu, povećanje telesne težine problemi sa varenjem, kao što su zatvor ili grčevi, problemi sa koncentracijom i pamćenjem...

Depresija

Depresija je jedan od najčešćih mentalnih poremećaja i razloga za gubitak energije u SAD, a procenjuje se da 21 milion odraslih osoba starosti 18 ili više godina ima najmanje jednu ozbiljnu epizodu depresije godišnje.

Veruje se da depresiju izazivaju takve varijable kao što su visok stres, nerešeni emocionalni problemi, neravnoteža neurotransmitera, hormonske neravnoteže, alkohol, nedostaci u ishrani, nedostatak sunčeve svetlosti, trovanje teškim metalima, alergije na hranu.

Poput fizičkog, važno je kontrolisati i mentalno zdravlje, tako da, ako vas muči sindrom hroničnog umora, možda treba da posetite psihologa ili adekvatnog terapeuta.

Nekvalitetan san

Većini odraslih je potrebno između sedam i devet sati spavanja, svake noći, da bi se osećali dobro, prema Nacionalnoj fondaciji SAD za spavanje.

Uzroci lošeg sna su loša ishrana, stres, kasni odlazak u krevet, pijenje alkohola, određenih lekova ili suplemenata, loše raspoloženje ili hormonska neravnoteža, traume ili zlostavljanja, zamor u radu nadbubrežne žlezde, hronični bol, refluks kiseline, probavni poremećaji, izazovi koje nosi porodični život – rođenje deteta, nega bebe, problemi sa decom itd.

Važno je da, ako želite dugotrajno zdravlje za vas i vašu porodicu, da aktivno sledite zdrave navike spavanja.

„Studije deprivacije sna više puta pokazuju negativan uticaj na raspoloženje, kognitivne performanse i motoričke funkcije“, navode istraživači sa Odeljenja za neurologiju Medicinskog fakulteta Univerziteta Emori.

Iako nije iznenađenje što morate da spavate kako biste izbegli osećaj da ste uvek umorni, možda ćete biti iznenađeni kada čujete kako samo mala količina nedostatka sna tokom vremena može zaista da naškodi vašem zdravlju i raspoloženju.

Studija klinike za spavanje koju je uradio Medicinski fakultet Univerziteta u Pensilvaniji otkrila je da hronično ograničenje perioda spavanja (spavanje između četiri do šest sati po noći tokom perioda od 14 dana) dovodi do značajnih kumulativnih deficita u kognitivnim performansama. Čini se da čak i relativno umereno ograničenje sna može ozbiljno narušiti budne neuro-bihejvioralne funkcije kod zdravih odraslih osoba.

Takođe je vredno znati da li patite od apneje za vreme spavanja, što je poremećaj koji izaziva poremećaj kvaliteta sna zbog nekontrolisanih pauza u disanju, plitkog udisaja tokom spavanja i iznenadnog buđenja.

Inače, iznenađujući je nalaz jedne studije da mnogi ljudi sa apnejom u snu misle da zaista dobro spavaju.

Da biste potvrdili da li imate apneju u snu ili ne, moraće da se uradi test studije spavanja pod nazivom polisomnogram.

Dobro je i znati da li patite od narkolepsije, hroničnog neurološkog poremećaja koji otežava mozgu da kontroliše cikluse spavanja i buđenja.

Između ostalih, saveti za kvalitetniji san su sledeći: izbegavajte zašećerene obroke i obroke bogate ugljenim hidratima pre spavanja, ograničite unos kofeina, isključite svu elektroniku najmanje dva sata pre spavanja da biste izbegli izlaganje plavoj svetlosti. Poboljšanjem kvaliteta sna, možete uticati i na sindrom hroničnog umora.

Anemija

Anemija je stanje u kome osoba ima niži nivo crvenih krvnih zrnaca od normalnog. Anemija je povezana sa nedostatkom kiseonika koji stiže do ćelija i tkiva u celom telu.

Simptomi anemije uključuju to da se osećate kao da ste uvek umorni uprkos tome koliko spavate, slabe kosti i mišići, probleme sa vežbanjem i nesposobnost da se koncentriše.

U ekstremnim slučajevima, javljaju se umor, nesvestica, kratak dah, srčani udar, angina, disfunkcija slezine, problemi sa varenjem, žutilo kože.

Anemija se javlja kada postoji problem sa crvenim krvnim zrncima koji proizvode hemoglobin, protein koji prenosi kiseonik po celom telu, posebno do mozga, gde je veoma potreban.

Povezan je sa nedovoljnim nivoom gvožđa u krvi, pored niskog nivoa vitamina B12 i folata. Anemija takođe može biti uzrokovana gubitkom krvi ili ishranom koja ima premalo esencijalnih hranljivih materija i na taj način ometa sposobnost tela da proizvede dovoljno hemoglobina.

Ako sumnjate da ste anemični, javite se izabranom lekaru i uradite eneophodne analize, kako biste utvrdili da li u tome leži problem stalnog osećaja umora. Ako je do malokrvnosti – poštujte propisanu terapiju.