Šta sme, a šta ne sme da se stavlja na mesto uboda insekta, opekotinu ili ranu

Doktorka Božić je navela koja su pravila zaštite od štetnih sunčevih zraka pored toga da se krema sa zaštitnim faktorom nanese 20-ak minuta pre izlaska napolje.

„Ne smemo da zaboravimo da se ne sunčamo samo na moru, nego da se izlažemo UV zracima koji su štetni za našu kožu prilikom svakog izlaska na sunce. Dok se prošetate do autobuske stanice, do kola, u kolima i kroz stakla prolaze UV zraci. Moramo naneti pre svakog izlaska napolje, 20 do 30 minuta ranije kremu sa zaštitnim faktorom 50 i ako se duže zadržavamo, na svaka dva sata da nanesemo opet, da bi se njen efekat produžio i održao, da bismo adekvatno zaštitili kožu uz korišćenje sunčanih naočara, šešira sa širokim obodom i odeće zaštitne, pogotovo ako provodimo vreme u prirodi, onda dugačkih pantalona, dugačkih rukava i nemojte nikad ići u prirodu bosih nogu”, naglasila je dr Božić.

Kako da prepoznamo ubod insekta koji je opasan i kada je potrebno javiti se lekaru

„Svi ubodi insekata izgledaju prilično slično, postoje specifičnosti. Problem nastaje ako je osoba, najveći, koji zahteva hitnu medicinsku pomoć, ako je osoba alergična na toksin tog insekta, a ona može, a i ne mora da bude svesna toga. Najčešće imamo tačkasto crvenu malu ranicu, to je mesto uboda, kod tog mesta se razvija crvenilo koje se narednih sat, dva može i širiti. Uz to imamo osećaj bola, svraba, otok i specifičnosti su u tome ako se nalazite na livadi i berete cveće, oko cvetnica su veće šanse da imate ubod pčele i onda ćemo videti žaoku koju treba da izvadimo iz mesta uboda i to što pre, ukoliko možemo pincetom, ako imamo pri ruci ili karticom ili rukom, ali ne smemo direktno kožom, nego preko maramice, ali ne smemo je puno stiskati, zato što u njoj često ostane otrov, pa bi jačim pritiskom na tu žaoku, iscedili dodatnu količinu otrova u krv, odnosno ranicu”, objasnila je dermatološkinja dr Božić.

Kod uboda ose, ne mora ostati žaoka u koži i možemo imati nekoliko uboda gde se razvija beli otok i okolo crvenilo. Otrov stršljena je manje otrovan nego kod pčela i osa, ali je njegova bodlja velika i duboko ubada i može stvoriti problem, naročito kod ljudi koji su alergični. Svi ubodi prođu za nekoliko sati. Važno je da izvadimo žaoku, da isperemo to mesto vodom i sapunom i da stavimo hladnu oblogu. Ako neko nije siguran da li je alergičan, može za svaki slučaj da popije antihistaminik i da namaže kremu sa antihistaminikom i da se stavi obloga. Kod uboda pauka, retko postoje alergije, ali on da značajniji otok i crvenilo, koje može da traje i par nedelja.

Najvažniji znaci da je potrebna hitna intervencija lekara su gušenje, otok mekih tkiva jezika, usana, lupanje srca, mučninu, povraćanje, dijareju, grčeve u stomaku, gubitak svesti ili poremećaj svesti. U suprotnom, posledice mogu biti fatalne.

Šta se može koristiti posle uboda insekata

- hladne obloge

- antibiotska mast

- antialergijska krema (antihistaminik)

- rastvor borne kiseline 3% (acidi borici)

Kod hladnih obloga, može se staviti hladna krpa ili led. Led se ne sme direktno staviti na kožu, zato što će da stvori u ćelijama kristaliće leda koji će da povrede ćelijsku membranu. Led treba umotati u krpu.

Kada mažemo, a kada pijemo antihistaminike

„Možemo oba bez ikakvih problema, on samo smiruje simptome svraba i zbog toga se preporučuje i ukoliko se dese neke alergijske reakcije, jedna od terapije je i taj antihistaminik, tako da se posle uboda insekta, zaista preporučuje da se popije antihistaminik preventivno.”, istakla je dermatološkinja.

Doktorka je objasnila i kako da nanosimo troprocentni rastvor borne kiseline: „Kao oblogu. To je rastvor i kao oblogu i ostavimo da stoji do dvadesetak minuta da ne bi izazvali preterani otok ćelija".

Dermatološkinja savetuje da se alkohol ne stavnja na ubod insekta jer on izaziva proširenje krvnih sudova kože i samim tim može da dovede do širenja otrova. Pored alkohola, ne preporučuje se ništa od narodnih lekova, kao što je rakija, sirće i td. Dovoljno je isprati vodom i sapunom i fiziološkim rastvorom.

Kod krpelja, ubod ne treba ni sa čim natapati pre njegovog vađenja, jer može doći do izbacivanja otrova i pojave lajmske bolesti, koja je jako opasna. Krpelje treba izvaditi što pre pincetom ili rukom u maramici. Treba ga uhvatiti polako za usni deo, ne za trbuščić da ne bi izbacio otrov.

Treba ga izvući polako, bez uvrtanja i ukoliko postoje uslovi, treba ga transportovati u fiziološkom rastvoru u Institut za epidemiologiju koji će ispitati da li je krpelj bio zaražen ili ne. Ako to nije moguće, onda treba zapamtiti kada je bio ubod krpelja i nakon nekog vremena može da se javi otok oko uboda u vidu koncentričnih krugova. Ipak, to crvenilo može se javiti na sasvim drugom mestu na telu i to je prvi znak da se osoba zarazila, a može da prođe i bez crvenila, a da bolest postoji. Posle šest nedelja javljaju antitela na određenu bolest i treba da se uradi analiza krvi i da se proveri da li se osoba zarazila lajmskom bolešću.

Šta se može staviti na opekotine

- hladne vodene obloge

- masni neutralni krem

- antibiotska mast

Kakve opekotine su znak da treba da se javimo lekaru

„Opekotine se dele u tri stepena. Opekotine prvog stepena koje imamo od sunca, imamo samo crvenilo kože, te opekotine najčešće prolaze bez ikakvih lekova i bez ikakve naše intervencije. Ono što mi možemo da uradimo jeste da stavimo hladnu vodenu oblogu, možemo i oblogu fiziološkog rastvora, možemo da namažemo i masni neutralni krem, ali neki koji smo već ranije koristili, za koji znamo da nam prija koži i možemo staviti antibiotsku mast da bismo sprečili infekciju.

Opekotine drugog stepena su već opekotine koje zahvataju, ne taj površinski, nego i dublji deo kože, odnosno i dermis i kod njih se javlja u početku pored crvenila i curenje tečnosti iz kože, koje se kasnije pretvara u plikove. U realnosti neko se opeče na rernu, pa dobije opekotine drugog stepena, svaka opekotina drugog stepena bi trebalo da se leči kod lekara, mi to jednostavno ne radimo, ali ako je opekotina drugog stepena veća, zahvaćena površina veća od dlana te osobe, onda se obavezno treba javiti lekaru”, objasnila je doktorka i dodala da je najbolje odmah staviti hladne vodene obloge sve dok traje bol.

Ukoliko je u opekotini ostao neki deo tkanine to ne treba uklanjati, nego staviti preko hladnu oblogu. Što se tiče opekotina trećeg stepena, one zahvataju sve delove kože i ukoliko je duboka, onda se treba javiti lekaru.

Šta su masni neutralni kremovi

„Uz pomoć masti, rane lepše zarastaju i generalno mogu biti sa dodatkom antibiotika, da se spreči super infekcija. Morate voditi računa o tome da nećete ni na ranu ni na opekotinu staviti nešto što nikada niste do sada koristili na koži, pričamo o opekotinama prvog stepena, zato što može dovesti do kontaktnog dermatitisa i akcematizacije, što može dovesti do mnogo većeg oštećenja kože. Postoje i melemi koji su mnogim ljudima od pomoći, ali bilo je slučajeva da su kod drugih ljudi izazvali takve alergijske reakcije koje su dovodile i do hospitalizacije”, istakla je dermatološkinja i dodala da se ne preporučuje tradicionalna rešenja kao što je stavljanje kanarionovog ulja, margarina, luka, putera ili belanceta na opekotinu.

Šta se može koristiti za tretiranje rana

- rastvor borne kiseline 3% (acidi borici)

- 3% hidrogen

- povidon jod

- vodeni antiseptični rastvori

- antibiotska mast

„Ako postoje strana tela u nekoj razderotini, operite je prvo vodom i sapunom i neka voda ukloni sva strana tela iz rane koja može, ako je nešto ostalo, to možete da ostavite stručnim licima i previjte, bilo šta od navedenog može da pomogne", rekla je dr Božić.

Dermatološkinja je upozorila da se ne prska alkohol na ranu jer je iritans i da se jedino koristi ako nema baš ništa od navedenog.

Na pitanje o tome da li posle primene troprocentnog hidrogena treba isprati ranu, dr Božić kaže: „Po mom iskustvu, hidrogen i povidon jod u razmeri pola-pola su jedna dobitna kombinacija i ne ispira se iz rane”.