Халапљивост, жудња за одређеном храном, преједање – како да се сачувамо од напада „празничних калорија“

Постоје одређене намирнице које обично више и чешће једемо када смо под стресом, а оне могу утицати на наше здравље. Међутим, наш избор хране може утицати на ниво стреса и учинити да се осећамо још горе.

Људски одговор на стрес је сложена сигнална мрежа у целом телу и мозгу. Наш нервни систем тада реагује на физичке и психичке догађаје како би одржао виталност и опште здравље. Наш одговор на стрес – који може бити суптилан или изазвати реакцију „бори се или бежи“ – је од суштинског значаја и део је свакодневног живота.

Реакција на стрес повећава производњу хормона кортизола и инсулина и ослобађање глукозе (шећера у крви), као и хемикалија у мозгу како би се задовољила потражња за њима. Халапљивост када доживимо стрес је неретко понашање да би се задовољиле нагле потребе за енергијом.

Понекад преједање можемо приписати стиду или кривици. Такође, анксиозност или осећај несигурност код неких људи значе преједање у стресним ситуацијама.

Временом, људи могу да почну да повезују јело са негативним емоцијама – као што су бес, туга, страх или забринутост. Ова веза може створити циклус преједања.

Лош образац и зачарани круг преједања

Већи унос намирница у стресним ситуацијима подразумева оброке касно увече, брзо и халапљиво гутање без жвакања, изненадну жудњу за одређеном храном… На пример, људи под стресом често посежу за ултра-прерађеном храном. Иако једење ове хране није нужно знак стреса, њено узимање може активирати систем у нашем мозгу који наводно ублажава стрес и тако створи лош образац.

Краткотрајна исхрана под стресом, као што је то случај током празника, може довести до симптома као што су рефлукс киселине и лош сан – посебно када се комбинује са пијењем алкохола.

Дугорочно, преједање под стресом може довести до гојазности, повећавајући ризик од рака, срчаних болести и дијабетеса. Ако овај образац предуго траје, уобичајена је појава симптома депресије и лошег менталног здравља.

Исхрана богата рафинисаним угљеним хидратима и шећером (као што су слатка пића, слаткиши, крекери, колачи и већина чоколада) могу довести до пораста нивоа шећера у крви, а затим и пада. Исхрана богата нездравим засићеним и транс-мастима (прерађена храна, животињске масти и брза пржена храна) може повећати упалне реакције.

Брзе промене нивоа шећера у крви и упале могу повећати анксиозност и могу променити наше расположење.

Ипак, одређене намирнице могу побољшати равнотежу неуротрансмитера у мозгу који регулишу стрес и расположење.

Познато је да омега-3 масне киселине, које се налазе у риби и ланеном семену, смањују упалу и подржавају здравље мозга. Магнезијум, који се налази у лиснатом зеленом поврћу и орашастим плодовима, помаже у регулисању нивоа кортизола и одговора тела на стрес.

Витамини из групе Б, који се налазе у интегралним житарицама, орашастим плодовима, семенкама, пасуљу и животињским производима (углавном Б12), помажу у одржавању здравог нервног система и енергетског метаболизма, побољшавајући расположење и когнитивне перформансе.

Шта можемо да урадимо

Саман Калеси, виши предавач у области исхране, Факултета здравствених, медицинских и примењених наука, CKU Универзитета у Аустралији, Шарлота Гупта, виши постдокторски истраживач, са Еплтон Института и Талита Бест, професор психологије са истог института имају неколико савета о томе како да не претерамо са калоричним залохајима за време празника.

Пошто је свечана трпеза, пуна „нездравих калорија“ неизоставни део сезоне празника, важно је обратити пажњу најпре на брзину жвакања. Добро сажваћите залогај пре гутања.

Наставите са својом рутином: чак и ако једете више хране или другачије хране током празничне сезоне, покушајте да задржите друге здраве навике, као што су квалитетно спавање и редовно вежбање.

Водите рачуна да пијете довољно течности, посебно воде која помаже телу да функционише исправно, и може помоћи код смањења осећаја глади.

Немојте се пречесто устезати и ограничавати: ако је планиран велики породични свечани ручак, немојте га пропустити, већ се почастите са мером. Претерана ограничења могу довести до реакције каква је управо – још више преједања и погоршање стања стреса.

Бавите се пријатним активностима, заокупите себе вежбом, шетњама, дружењем, читањем… Све то уз вежбе дисања помаже организму да се врати у опуштено стање, и да се осећате стабилно и смирено, па и задовољно.