Ваздух у Србији загађенији него прошле године, потребно више мерних станица за бољу покривеност и праћење

О томе шта показују подаци за 2024. и да ли је побољшано праћење квалитета ваздуха за РТС је говорио Дејан Лекић из Националне еколошке асоцијације.

Сада већ имамо податке о квалитету ваздуха за 2024. годину за целу Србију, по којима се види да је у многим градовима вишеструко повећан број од 35 дозвољених дана са прекомерним загађењем. Да ли можемо да упоредимо квалитет ваздуха у 2024. са 2023. годином?

– Можемо константовати да је на великом броју аутоматских мерних станица дошло до повећања броја дана са прекорачењем средњих дневних граничних вредности за ПМ 10 честице. Такође, можемо констатовати да што се тиче других ПМ честица њихови нивои су остали непромењени, односно негде имамо повећање, а негде смањење“, наводи Дејан Лекић из Националне еколошке асоцијације.

Највећа прекорачења нових дана се бележе на Новом Београду и многим београдским приградским општинама, Ужицу, Новом Пазару… Истовремено, имамо благо смањење у Земуну, Пироту и Новом Саду. Међутим, број станица на којима је забележено додатно прекорачење у односу на 2023. је заиста значајан, то су практично све станице у државном систему.

Колико градова у Србији још увек није покривено мониторингом?

– Од већих градова аутоматски мониторинг квалитета ваздуха за сада не постоји у Лесковцу, Пожеги, Ћуприји, Јагодини, Инђији, а то су све градови који имају око 50.000 становника. Истовремено, читав низ градова поседује аутоматске станице, али оне не мере ону материју код које се заправо бележи прекорачење, то су суспендоване честице.

Дакле, ти анализатори не постоје у Лозници, Сремској Митровици, Крушевцу, Зајечару итд. Стицајем срећних околности постоји један пројекат ЕУ који је при крају са имплементацијом у оквиру тог пројекта би у овим градовима где недостаје мониторинг требало да буду инсталиране аутоматске станице.

Према неким информацијама, оне су већ постављене. А ове станице које не последују анализаторе суспендованих честица ће их имати у будућности. Ја очекујем да већ од нове године практично ти подаци буду доступни јавности. Што је веома важно јер практично та дужина низа података је потребно да буде већа од 90 одсто, уколико би ми један месец закаснили са пуштањем тих података са тих станица ми би изгубили оцену квалитета ваздуха за 2025. годину.

Ви сте направили апликацију Икс еко ваздух која вуче податке и са станица која су заправо грађански мониторинг?

– Више од 200 станица у Србији, то су практично мали мерачи које грађани сами набављају на различите начине, кроз донације или их купују. Они постављају те мераче на своје прозоре и терасе и ти мерачи према мојим истраживањима дају довољно добар индикативни приказ квалитета ваздуха у Републици Србији.

По проценама ЕУ, колико кошта загађење ваздуха у Европи и на Западном Балкану?

– У односу на податке које прикупља Европска агенција за животну средину, у њиховој последњој процени више од 200.000 људи је у 2021. односно 2022. години прерано умрло на нивоу Европске уније, односно целе Европе.

Једно веома занимљиво истраживање Европског истраживачког центра је користићи податке за 2019. годину за 26 градова западног Бакана показало веома детаљно да је материјални губитак због повишених концентрација загајајућих материјала на Бакану, у ових 26 градова износи између седам и девет милијарди евра.

Да ли смо ускладили законодавство о тој области са ЕУ?

– Наше законодавство је мање више у потпуности усклађено са законодавством ЕУ, међутим, то је један динамичан процес. Већ пре месец дана је ступила на снагу нова директива о квалитету ваздуха ЕУ и ја очекујем да ће Закон о заштити ваздуха, чији се нацрт тренутно припрема и очекујемо усвајање следеће године, узети у обзир оно што стоји у овој директиви.

Између осталог, пооштрени су критеријуми за квалитет ваздуха, а истовремено је дата могућност грађанима да у судским процесима траже надокнаду штете у случајевима када је њихово здравље оштећено због загађења ваздуха.