Koje pečenje je najzdraviji izbor

Svinjetina, koja može da ima i preko 30 odsto masnoće, najteže se vari. Prasetina, je nešto manje masna, dok govedina ima oko 20 odsto masti, slede pileći batak i karabatak, ćuretina, junetina, jagnjetina i jaretina sa oko 10 odsto masnoće, navodi nutricionistkinja Jovana Srejić Ferluga.

„S obzirom na to da je pripremljeno na suvoj toploti i da je dosta masnoće upilo meso, ovako pripremljeno meso vari se oko pet sati, tj. toliko će da se zadrži u želucu. Da smo ga obarili, bilo bi tri sata”, objasnila je nutricionistkinja Srejić Ferluga.

Kada je u pitanju način pripreme, gošća RTS Ordinacije kao najproblematičniji izdvaja direktan izvor vatre – drva, ugalj koji gore, jer tada masnoće kaplju na te užarene komadiće i masti se transformišu pod jako visokom temperaturom i to se potom vraća u pečenje.

„Mnogo su bolje električne varijante, električni roštilji, električne pećnice, negde gde se masnoće odlivaju i ne vraćaju se natrag u vidu pare u samu hranu“, objašnjava nutricionistkinja.

Koliko velika treba da bude porcija pečenja za prosečnog čoveka?

Teško je govoriti o količinama u jednom obroku, jer to nije jedina hrana koja će biti uneta u toku dana.

„Zavisi šta je neko jeo za doručak, ali recimo, da su naše potrebe, ako smo zdravi, ako nismo preterano fizički aktivni, 0,8 grama po kilogramu telesne mase, što znači za referentnog muškarca od 80 kilograma, znači nekih 65 grama proteina i to sad kada prevedemo u pečenje, to znači negde oko 250, 300 grama pečenja maksimalno“, objasnila je Jovana Srejić Ferluga.

Sa čim nikako ne treba jesti pečenje?

Meso, generalno, ne treba kombinovati sa koncentrovanim ugljenim hidratima – sa krompirom, pirinčem, testeninom.

Ne bi trebalo kombinovati ni dve različite vrste proteina, to jest meso ne treba da kombinujemo sa jajima, niti, na primer, sa sirom.

Nutricionistkinja navodi da možemo da kombinujemo dve parčeta različitog pečenja, kao i da je dobro dodati ren uz pečenje jer će ubrzati varenje.

Kada je reč o napicima, postoji čitava teorija koje piće ide uz koje pečenje, ali se to razlikuje sa aspekta ishrane.

„Govorimo o nekoj dozi alkohola, pa bi bilo dobro, jedno piće, da li se odlučimo za dva deci vina ili do pola litra piva, to je neka granica koja bi imala pozitivna dejstva na nas. Stimulisalo bi se lučenje digestivnih sokova, što hoćemo da uradimo, da ubrzamo varenje“, precizirala je nutricionistkinja i dodala da to jedno piće može da smanji količinu holesterola iz mesa.

Razjasnila je i zabludu da masno meso ima mnogo holesterola, zapravo je obrnuto. Masno meso ima dosta triglicerida, a manje holesterola, a posno meso, recimo piletina, ima manje triglicerida, ali mnogo holesterola.

„Alkohol je bolje piti pošto smo pojeli meseo zato što onda stimulišemo lučenje tih sokova, kada su nam i potrebni“, istakla je nutricionistkinja Jovana Srejić Ferluga.

Toplo ili hladno pečenje?

Sa nekog biohemijskog aspekta, nije velika razlika da li se pečenje jede toplo ili hladno.

„Verujem da možemo da kažemo makar da što pečenje manje stoji, to je veća bezbednost namirnice“, rekla je nutricionistkinja i naglasila da pečenje ne treba da bude vruće već temperature tela.

Kod dileme između piletine i ćuretine, glas gošće RTS Ordinacije ide ćurećem mesu.

„Htela sam da istražim da li ćurka hoće da jede koncentrat kao kokoške ili ne i nažalost, našla sam da su ga i ćurke zavolele, ali, generalno, kako je pileće meso popularnije, da je tovljenje tih životinja intenzivnije i zato mi se čini da je ćuretina malo zdravija opcija“, zaključila je nutricionistkinja Jovana Srejić Ferluga.