Krvna slika je lična karta našeg organizma, zato je dobro redovno proveravati šta nam govori

Analize krvi trebalo bi da se rade jednom ili dva puta godišnje. Malo ko je tako odgovoran prema sebi, ali to je najjednostavniji način da se ukoliko neki parametri odstupaju, posumnja na bolesti koje zahtevaju pravovremenu dijagnostiku i adekvatnu terapiju. Gost Jutarnjeg programa, prof. dr Predrag Đurđević naglašava da je krvna slika jedna od rutinskih analiza koja lekarima može dosta toga da kaže.

„Može da se radi rutinski, dakle bez nekih simptoma. Svakako je preporuka da se radi jednom ili dva puta godišnje, čak i kod zdravih osoba. A sa druge strane, ako postoje nekakva odstupanja u tim parametrima krvene slike, to nam hematolozima ili nekim našim drugim kolegama može da ukaže da postoje nekakvi poremećaji koji treba da se dijagnostikuju i možda čak i da se leče.“

Kada smo prehlađeni radimo analize krvi kako bi ustanovili da li je u pitanju virusna ili bakterijska infekcija, ali to ne bi trebalo da bude jedini povod da uradimo analize, napominje hematolog.

„Kompletna krvena slika, to znači određivanje broja leukocita, koncentracije hemoglobina i trombocita. A sa druge strane, često se pacijentima preporučuje da urade i neke osnovne biohemijske analize koje su dostupne u svakoj našoj ambulanti“, dodaje doktor.

Koje analize hematolozima ukazuju na ozbiljnije poremećaje

Hematologija je jedna od grana interne medicine koja se bavi dijagnostikom i lečenjem i malignih i nemalignih bolesti, objašnjava profesor Đurđević. Hematologija se bavi i ispitivanjem i lečenjem različitih vrsta malokrvnosti, zato je najčešće bitan parametar koncentracija hemoglobina u perifernoj krvi.

Ispituju se i poremećaji zgrušavanja krvi iz krvne slike, i jedan od parametara koji se prati su trombociti. Takođe, važan pokazatelj u krvnoj slici su i leukociti i leukocitna formula koji mogu da ukažu na postojanje nekih poremećaja.

„Naravno, to je početni korak, a nakon toga sledi dodatna dijagnostička procedura ili procedure, u zavisnosti od toga kakve simptome pacijent ima, kakva su odstupanja u krvnoj slici“, napominje dr Đurđević.

Porast malignih hematoloških bolesti

Trend porasta malignih hematoloških bolesti primetan je u celom svetu, ali Srbija beleži neobičan porast. Uzroci za to su brojni i svaki od njih je na određeni način doprineo u manjoj ili većoj meri povećanju broja obolelih.

„Pored toga, i naše dijagnostičke procedure su danas moćnije i savremenije, tako da nešto što nekada nismo dijagnostikovali, sada uspevamo lakše da dijagnostikujemo, da definišemo određene prognostičke profile za svaku bolest i da na taj način napravimo osnovu za bolje lečenje“, dodaje profesor.

Malignih hematoloških bolesti ima više vrsta. To su različite vrste laukemije, koje mogu da budu u hroničnom toku i da traju 10, 15, 20 godina, nekada i duže.

„Akutne leukemije traju relativno kraće, a simptomi se razvijaju za par dana ili par nedelja. Zatim postoji jedna velika grupa limfoma. Hočkinov limfom i različiti potipovi ne-Hočkinovog limfoma, multipli mijelom i neke druge ređe maligne bolesti. Dijapazon tih malignih hematoloških bolesti je prilično veliki i nakon istraživanja, klasifikacija tih bolesti se sve više usložnjava i povećava se broj tih zasebnih entiteta. To sada nama pravi malo veći problem u praksi, ali taj problem moramo da rešavamo i da ga prihvatimo“, napominje prof. dr Predrag Đurđević.

Trombofilija i tromboza

O trombofiliji se do pre nekih dvadeset godina skoro da nije ni govorilo, naglašava gost Jutarnjeg programa. Od tad sve je veći broj pacijenata koji samovoljno ili na preporuku lekara radi ovu vrstu testova tako da je to jedan od razloga zašto izgleda da je više pacijenata sa detetktovanom trombofilijom nego ranije.

„Trombofilija je jedno stanje koje može da bude urođeno, a može da bude i stečeno. Urođena trombofilija praktično predstavlja nešto što se prenosi kroz određene porodice sa nasleđivanjem, dominantnim ili recesivnim, naravno, ili nekim posrednim mutacijama. A s druge strane postoji stečena trombofilija sa kojom se neko ne rađa, nego se u toku života stvore određena, antitela, koja provociraju ili olakšavaju nastanak tromboze u različitim delovima tela“, objašnjava profesor.

Tromboze po svom toku mogu da budu klinički manje bitne, ali nekada mogu da ugroze život pacijenta, čak i da dovedu do smrtnog ishoda ističe na kraju gostovanja u Jutarnjem programu prof. dr Predrag Đurđević, hematolog u Univerzitetskom kliničkom centru u Kragujevcu.