Читај ми!

Стандардне методе провере крвне слике могли би да замене ласери

Крвна слика је за лекаре један од показатеља здравстевног стања пацијента. Бројни параметри, попут анализе хемоглобина, могу да укажу на одређене поремећаје у организму.

Пројекат „Хемагинеро“, развија нове дијагностичке методе путем такозваног „осликавања еритроцита“, односно проучавањем црвених крвних зрнца и расподеле хемоглобина унутар њих.

Стандардне методе провере крвне слике могли би да замене ласери. Будућност представљају модерне технике анализе црвених крвних зрнаца, поготово у раној дијагностици болести савременог доба као што је, на пример, дијабетес.

Стручњаци Института за физику баве се биофотоничарским техникама, односно развојем ласерских микроскопија.

Истраживач-сарадник Лабораторијe за биофизику Института за физику Михајло Радмиловић каже да се користи техника осликавања, односно да се еритроцити анализирају ласерском скенирајућом нелинеарном микроскопијом.

„Оно што ми, пре свега, радимо је да пратимо ту интеракцију кратких ласерских импулса са најзаступљенијим молекулом у еритроцитима, а то је хемоглобин. Тако да, на основу тога можемо да закључимо неке прилично битне параметре када су сами еритроцити у питању, почев од њихове морфологије, односно тог изгледа и облика, до расподеле односно дистрибуције тог хемоглобина у њима“, објашњава Радмиловић.

Стандардне медицинске технике не могу да пруже такве резултате, а осим тога, до сада су ћелије обележаване бојама које би могле утицати на њих, а самим тим и на резултате испитивања.

„Оно што смо ми успели да урадимо овде је да том нашом техником коју смо развили овде на Институт на физику, осликамо еритроците без обележавања, дакле да их натерамо да буду природно флуоресцентни и да могу да нам дају лепу слику“, истакао је др Александар Крмпот, научни саветник у Лабораторији за биофизику Института за физику.

На основу симулације оксидативног стреса којима би били изложени еритроцити у људском организму, праћене су промене на хемоглобину у црвеним крвним зрнцима. 

„Наша даља идеја је да покушамо да радимо са крвним ћелијама односно еритоцитима неких пацијената, нпр. пацијената који болују од дијабетеса, за који је већ познато из литературе да долази до неких промена на хемоглобину, пре свега, везивање шећера за хемоглобин“, наводи Михајло Радмиловић, истраживач-сарадник Лабораторије за биофизику Института за физику.

„Сва истраживања која овде радимо су, да кажем, могућа првенствено захваљујући студентима. То је један заиста од главних и наших мотива да то радимо и резултати које постижемо не би били могући да није њих“, поручује др Александар Крмпот.

Пројекат „Хемагинеро“, из позива „Промис“ подржао је Фонд за науку, а стручњаци Института за физику, у сарадњи са колегама са Института за биолошка истраживања „Синиша Станковић“ и Института за медицинска истраживања и даље раде на усавршавању метода.

четвртак, 22. фебруар 2024.
5° C

Коментари

Rad s ljudima
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
'Ako smo pali, bili smo padu skloni.'
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Ministarka zdravlja????
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Браво, доста је безобразлука
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
medicinsko nasilje
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво