Лековита својства биљака – коприва, пискавица и шарпланински чај

Коприва је један од најбољих извора хлорофила, зеленог пигмента који повећава број еритроцита, односно хемоглобина у крви.

„Све биљке интензивно зелене боје и сва лисната зелена поврћа помажу људима који пате од ниског нивоа хемоглобина у крви, које мучи анемија. Коприва, по мом мишљењу, има можда предност у односу на све друге биљке, зато што – за разлику од спанаћа или од кеља – нема у себи оксалну киселину. Може да се употребљава свакодневно, без икакве бојазни да ће се то одразити на стварање камена у бубрегу. Коприва је сасвим безбедна и за малу децу. Од ње се праве укусне чорбе, пите, проје…“, истакао је Момчило Антонијевић, народни травар и новинар.

Истиче да коприва не губи своју лековитост термичком обрадом, али је кориснија у свежем облику, а корисни су и лист и корен.

„Стари Римљани су веровали да је мравља киселина која се налази у длачицама коприве изузетно благотворна и да делује на наше зглобове и кости. Наравно, уколико вам то смета, онда можете да носите рукавице, када берете коприву“, истакао је Антонијевић.

Шарпланински чај

Постоји још једна биљка са којом се коприва фантастично слаже и која је нешто мање позната – то је ендемска биљка која је карактеристична за Балканско полуострво, за југ Балканског полуострва и за планине. Расте на Шар-планини.

Шарпланински чај се бере у јулу, у зависности од временске прогнозе, а припрема тог чаја део је традиције.

Пискавица или грчко семе

Грчко семе је први допинг коришћен у историји, у време античких Грка, наводи Антонијевић.

„Учесници Олимпијских игара су пили чај, користили пискавицу, односно грчко семе, тригонела, фоенум, грекум, да би појачали своје перформансе. И заиста ово је једна чудотворна биљка, садржи велике количине микроелемената, не само гвожђа, већ и фосфора и калцијума, помаже да се много боље искористе протеини из хране. Садржи читав низ лековитих састојака који благотворно делују не само против анемије већ и за регулисање нивоа холестерола у крви, триглицерида, јако добро делује и код рецимо инсулинске резистенције.“

Гљива риши

Потиче са Далеког истока, али расте и у нашим шумама. Код нас се зове храстова сјајница или вилина кашика.

То је гљива која је некад била резервисана за цара и његову породицу, али данас можете да користите препарате, тинктуру, чај или суви екстракт ове гљиве за побољшање црвених крвних зрнаца, али и за регулацију и боље подношење било које врсте стреса. Не само физичког и психичког стреса већ, рецимо, и након излагања зрачењу, хемотерапији, наводи Антонијевић и додаје да ова гљива помаже да се крвна слика нормализује.