Šta u sebi krije sok od kiselih krastavčića i zašto ga piju neki sportisti

Postoje neke studije koje su pokazale da sok od fermetisanih kiselih krastavaca može da deluje dobro za smanjenje grčeva u nogama i kod iscrpljenosti. Takođe može da pomogne kod naglih skokova i padova nivoa šećera u krvi. Koliko je zapravo zdravo piti sok od fermetisanih kiselih krastavaca? Reč je, zapravo o tečnosti koja ostane u tegli nakon što pojedete sve kisele krastavce.

Najčešće, komercijalno napravljeni sastojci soka od kiselih krastavaca uključuju vodu, morsku so i sirće, a ponekad i beli luk, biber u zrnu, bilje i/ili začine.

Pravi, fermentisani kiseli krastavci se prave u rastvoru koji je veoma slan, ali ne sadrži sirće. So pomaže u transformaciji šećera u krastavcima putem fermentacije.

Većina standardnih kiselih krastavaca i njihovih sokova imaju visok sadržaj natrijuma i sadrže kalijum i vodu, ali im inače nedostaju hranljive materije.

Sami kiseli krastavci sadrže neke vitamine i antioksidante, kao što su vitamin A i E.

Fermentisani kiseli krastavci takođe podstiču rast probiotičkih bakterija, koje imaju višestruke prednosti. Sok od fermetisanih krastavaca takođe obezbeđuje malo kalcijuma, kalijuma i magnezijuma.

Prema određenom broju naučnih studija, sok od kiselih krastavaca može pomoći u smanjenju grčeva u nogama uzrokovanih dehidracijom.

Iako postoji mnogo potencijalnih uzroka grčeva u nogama, oni su često povezani sa gubitkom tečnosti i elektrolita ili nekim drugim poremećajima. 

Gubitak tečnosti je posebno izražen nakon intenzivnog vežbanja, zbog pojačanog znojenja.

Uprkos tome što su neki sportisti naveli da su osetili poboljšanje od soka od fermentisanih krastavčića, u smislu smanjenja grčeva, rezultati studija su generalno – pomešani.

Postoje dokazi koji pokazuju da ispijanje malih količina (oko jedan mililitar po kilogramu telesne mase) pre vežbanja može pomoći u smanjenju trajanja grčeva mišića i, stoga, drugi rezultati nisu otkrili da je to obavezno.

U jednoj studiji, od 337 anketiranih atletskih trenera, 63 (19 procenata) je izjavilo da su davali sok od krastavčića svojim sportistima kako bi sprečili grčeve mišića povezane sa vežbanjem. Studija je otkrila da je većina izjavila da su dali instrukcije sportistima da unesu 70 do 200 mililitara soka oko 30 do 60 minuta pre vežbanja.

Nakon što su istraživači analizirali efekte konzumiranja zaključili su: „Unošenje malih količina soka od fermentisanih krastavaca, sa vodom pre vežbanja, verovatno neće uticati na atletske performanse ili termoregulatorne varijable“.

Drugo ispitivanje analiziralo je sposobnost soka od kiselog krastavca da pomogne u smanjenju grčeva koji se mogu javiti kod ljudi sa cirozom. Istraživači su imali 82 pacijenta sa cirozom koji su patili od grčeva mišića, i koji su u malim količinama poli sok od fermentisanih krastavaca ili vodu iz slavine na početku grčeva, a 74 je završilo ispitivanje.

Otkrili su da „pijuckanje soka od krastavca poboljšava stanje kod ozbiljnih grčeva i to bez neželjenih efekata“.

Međutim, jedna posebna studija iz 2014. godine došla je do oprečnih rezultata. Ključni zaključak studije glasio je: „Unošenje malih količina soka od fermentisanih krastavčića može biti neefikasno u ublažavanju grčeva u mišićima povezanim sa vežbanjem i elektrolitima, a kao posledica nedovoljne količine jona natrijuma i kalijuma ili usled neravnoteže tečnosti.

Ipak, još jedan od zaključaka bio je da „verovatno možete da sprečite grčeve tako što ćete piti dovoljno vode tokom dana i takođe jesti hranu bogatu hranljivim materijama, ali ako radite nešto poput treninga izdržljivosti, slani sokovi, među kojima i onaj od krastavčića, mogu biti dobar način da ostanete hidrirani“.

Prema istraživačima, ispijanje napitaka sa visokim sadržajem natrijuma i elektrolita može prouzrokovati proširenje zapremine krvi što može omogućiti sportistima da se znoje brže i da vežbaju sa većim protokom krvi u koži, što omogućava da se duže vežba. Ovo bi potencijalno moglo sprečiti prevremeni zamor pomažući u regulisanju osnovne temperature tela.

Istraživači objašnjavaju da je „evidentno da neki sportisti mogu duže da vežbaju – kada unose napitke koji sadrže natrijum“.

Dok neki stručnjaci brinu da bi sok od krastavaca mogao pogoršati dehidrataciju, jedna od gore navedenih studija otkrila je da ne pogoršava hipertoničnost izazvanu vežbanjem (napetost mišića) niti izaziva hiperkalemiju (visok kalijum). Međutim, konzumiranje malih količina soka, takođe nije u potpunosti nadoknadilo elektrolite i gubitke tečnosti. Pravi domaći kiseli krastavci se prave, između ostalih načina i procesom fermentacije, koji stvara zdrave mikrobe (probiotike) koji mogu pomoći u održavanju zdravlja creva i varenja.

Uprkos tome što ima visok sadržaj natrijuma, pa može uzrokovati zadržavanje vode i nadimanje, sa druge strane, postoje neki dokazi da jedenje fermentisane hrane, uključujući kisele krastavce zajedno sa njihovim sokom, može pomoći u usporavanju procesa pražnjenja želuca, što dovodi do osećaja sitosti i podržava druge metaboličke procese, što može imati veze sa mršavljenjem.

Iako je najbolje konzumirati fermentisani sok od kiselih krastavaca, varijanta napravljena sa sirćetom takođe ima koristi i može da pomagne kod osetljivosti na insulin.

Određene studije su otkrile da sirće uzeto pre obroka može podržati osobe sa metaboličkim problemima i dijabetesom tipa 2 tako što pomaže pri unosu glukoze (šećera) u mišićima. Takođe postoje dokazi da konzumiranje sirćeta može biti od pomoći za održavanje zdrave telesne težine.

Pošto može dovesti do bolje hidratacije (kada se konzumira u malim količinama) i pomoći kod upravljanja šećerom u krvi, potencijalno može sprečiti i komplikacije vezane za metaboličku disfunkciju, što može uključivati oštećenje bubrega, srca i jetre.

Mamurluk i kiseli sok

Ako možete da popijete makar pola čaše posle burne noći, možda ćete primetiti da sok od fermentisanih krastavaca smanjuje simptome poput glavobolje, umora i žgaravice...

To je zbog njegove sposobnosti da nadoknadi izgubljene elektrolite i tečnosti. Neki spekulišu da je povećana potreba za solju i mineralima razlog tome što trudnice žude za sokom od kiselih krastavaca, posebno ako imaju simptome mučnine, nadimanja i umora, koji su česti i tokom mamurluka.

Istraživanja pokazuju da sok od kiselih krastavaca sadrži antioksidante koji mogu pomoći u borbi protiv oštećenja koja sa sobom nose slobodni radikali i razne bolesti. Pored toga, sok od fermentisanih krastavaca je probiotičko piće, a znamo da probiotici štite mikrobiom creva.

Kako napraviti fermentisane kisele krastavce

Fermentisani kiseli krastavci i njihovi sokovi zahtevaju proces koji obično traje nekoliko dana do nekoliko nedelja. Fermentacija je metoda kiseljenja gde kiselost dolazi kao proizvod fermentacije. Skrob i šećeri u krastavcima se pretvaraju u mlečnu kiselinu pomoću bakterija laktobacila, dajući kiselim krastavcima kiselkast miris i ukus.

Pripremite sedam, osam malih krastavaca, šest do osam grančica sveže mirođije, tri decilitra šolje filtrirane vode i nepune dve kašike morske soli.

Po ukusu, možete spremiti i dva, tri čena oljuštenog belog luka, isečenog na pola, pa izgnječenog, suvi list celera, biber u zrnu.

Za početak, pomešajte so i vodu. Ostavite da odstoji dok se so ne rastvori. Krastavce temeljno operite. Možete ih ostaviti cele, odrezati vrhove na oba kraja, prepoloviti ili iseckati na četvrtine.

U teglu stavite polovinu grančica mirođije, čen belog luka, sušeni celer i biber u zrnu. Stavite krastavce u teglu, a zatim dodajte preostalu mirođiju. Sipajte slanu vodu u teglu, potpuno pokrivajući krastavce. Stavite poklopac na teglu, ali ga nemojte zatvarati. Stavite teglu na radnu površinu i sačekajte da se desi fermentacija.

Sačekajte četiri do 10 dana. Možete probati kisele krastavce tokom procesa da vidite da li su tekstura i ukus onakvi kakvi želite da budu. Kada ste zadovoljni ukusom, zatvorite poklopac i stavite u frižider.

Kisele fermentisane krastavce, kao i njihov sok možete da koristite narednih sedam, osam dana.