Kolera se prenosi kontaminiranom vodom, povećan rizik u oblastima pogođenim zemljotresom ili ratom

O koleri najčešće govorimo kao o zaboravljenoj bolesti. Međutim, poslednjih meseci nailazimo na vesti iz sveta u kojima se pominje epidemija ove bolesti.

Svetska zdravstvena organizacija izdala je saopštenje zbog više dešavanja. Zemljotres koji je ovog meseca pogodio Siriju i Tursku, kao i ratna dešavanja u Ukrajini, prouzrokavli su da veliki broj ljudi završi sa smrtnim ishodom i da daleko veći broj ljudi ostane bez svojih domova i zbog toga nema pristup higijenski ispravnoj vodi za piće.

Epidemiolog Instituta „Milan Jovanović Batut“ dr Violeta Rakić ističe da je kolera bakterijsko zarazno, crevno oboljenje koje izaziva bakterija Vibrio cholerae. Trenutno se nalazimo se u sedmoj pandemiji kolere, koja je započela u Indoneziji 1961. godine. 

„Povremeno se javljaju epidemije i u područjima u kojima ih ranije nije bilo. U Srbiji smo poslednji put imali dva registrovana, odnosno prijavljena slučaja u dva različita okruga 1994. godine, ali nije bilo epidemije. Pretpostavljamo da se tada radilo o importovanim slučajevima. Te godine smo imali prijavljenu epidemiju u Albaniji i u još 11 zemalja sveta“, navodi dr Rakić.

Kolera se prenosi kontaminiranom vodom i hranom

Srbija nije endemsko područje za koleru. Takođe, imamo dobar pristup higijenski ispravnoj vodi za piće.

Godišnje u svetu od kolere oboli između 1,3 i četiri miliona ljudi. Bakterija koja je izaziva prenosi se putem kontaminirane vode, odnosno hrane i to je potrebna velika količina – milioni klica u jednom mililitru tečnosti. Teško da može da dođe do prenosa sa zaraženog čoveka na druge ljude.

„Oko 75 odsto obolelih nema razvijene simptome. Međutim, kod onih osoba kod kojih dođe do razvoja kliničke slike, 20 odsto njih razvija tešku kliničku sliku koja vodi ka teškoj dehidrataciji i ukoliko nema lečenja, može da se završi smrtnim ishodom“, objasnila je dr Rakić.

Simptom kolere je nagla dijareja. Kod dece može da dođe do hipoglikemije, cirkulatornog opšteg kolapsa, bubrežne insuficijencije.

Dr Rakić ističe da je smrtnost kod nelečene ovakve dijareje 50 odsto, ali uz odgovarajuću terapiju smrtnost pada na jedan odsto.

Dijagnoza kolere postavlja se brzo izolacijom bakterije Vibrio cholerae iz stolice obolelog. Najvažnije je što pre uvesti rehidrataciju i odgovarajuću antibiotsku terapiju.

„Kolera je izlečiva bolest, leka ima, oni kod kojih dođe do teške slike će biti hospitalizovani“, naglašava dr Rakić.

Period inkubacije, odnosno period od unosa bakterije u organizam do ispoljavanja prvih simptoma je između 12 sati i pet dana, ali u proseku iznosi dva do tri dana. Maksimalna zaraznost je pet dana.

„U Srbiji nije registrovana vakcina protiv kolere. Ona se daje u zemljama u kojima je endemski prisutna“, naglasila je doktorka Rakić.