So, otrov sa tanjira

Previše soli nije dobro za zdravlje, ali se postavlja pitanje koja je granica korišćenja soli u ishrani. Poznato je da se so nalazi u prirodi, u okeanima, u kamenu, u našim suzama. Prijatnog je ukusa i nije skupa namirnica u ponudi na tržištu. Ali je jedna od takozvanih „belih smrti“ koje utiču na povećan rizik od kardiovaskularnih bolesti.

Mitovi o upotrebi soli

Činjenica je da previše soli u ishrani može da doprinese pojavi visokog pritiska, srčane insufijencije, riziku od srčanog udara, moždanog udara, bolesti bubrega, zadržavanja tečnosti i osteoporoze.

Ljudsko telo koristi so za balansiranje tečnosti u krvi i održavanje zdravog krvnog pritiska, a so je neophodna i za funkcionisanje nerava i mišića. Nemoguće je živeti bez soli, ali je važno unos soli držati pod kontrolom.

Dnevna doza soli za odraslog čoveka je do pet grama. Statistike kažu da koristimo duplo više soli po danu.

Da biste lakše pratili koliko soli unosite u svoj organizam, čitajte na etiketama hrane vrednost nivoa „natrijuma“ – jer je so po sastavu natrijum hlorid.

Nije bitno koje je boje – so je so

Ružičasta, crna, kamena, morska, himalajska so je so. Minerali koji se nalaze u solima, poput himalajske ili morske, često su prisutni samo u veoma malim količinama.

Za unos minerala i drugih hranljivih materija u ishranu, preporučljivi su voće i povrće. Ukus za slanu hranu se stiče vremenom i nije urođen.

Mnoge fabrički upakovane namirnice koje sadrže mnogo soli imaju druge sastojke koji prave ravnotežu slanog ukusa.

Unos soli kod fizički aktivnih ljudi

Postoji verovanje da bi trebalo da unosimo više soli i pijemo više vode posle vežbanja.

So gubimo na dva načina – kroz urin i kroz znoj, ali to ne znači da treba da dodajemo više soli u ishranu svaki put kada se preznojimo.

Neki proizvodi, poput sportskih napitaka, reklamiraju se kao dobar način za zamenu izgubljene soli posle vežbanja.

Voda iz slavine i zdrava ishrana mogu da pomognu da nadoknadite sve hranljive materije izgubljene tokom bilo koje aktivnosti.

Više od 30 odsto odrasle populacije u svetu ima visok krvni pritisak, a prema podacima Fondaciji za srce, polovina njih to i ne zna.

Većina ljudi sa visokim krvnim pritiskom ne pokazuje nikakve simptome, tako da je važno redovno proveravati krvni pritisak. Ako imate visok krvni pritisak, smanjenje unos soli, uz redovnu fizičku aktivnost, umereni unos alkohola, prestanak pušenja i smanjenje stresa, može pomoći u upravljanju njime, smanjujući rizik od oštećenja vašeg organizma.

Istraživači iz Švajcarske, Australije i SAD proučavali su sindrom prerane smrti i dužinu životnog veka kod ljudi koji uzimaju puno soli.

Dodavanje soli u pripremljenu hranu je uobičajena praksa u zapadnim zemljama i direktno je povezana sa dugoročnim potrebom pojedinca za slanom hranom.

Kako bi istražili preranu smrt i kraći životni vek, naučnici su analizirali podatke 501.379 ispitanika koji su popunili upitnik o učestalosti dodavanja soli u hranu. Prikupljeni su i podaci o smrti i datumu smrti ispitanika.

Rezultati su pokazali da ljudi koji uvek dodaju so u hranu imaju 28 odsto veći rizik od prerane smrti u poređenju sa onima koji nikada ili retko dodaju so.