Jahanje kao lek

Brojne medicinske studije pokazale su da konj kao plemenita životinja može da pomogne čoveku u lečenju 25 različitih vrsta bolesti. Zbog toga u nekim zapadnoevropskim zemljama takozvano terapeutsko jahanje ima tradiciju dugu skoro pola veka.

U Srbiji su taj metod lečenja prvi počeli da primenjuju Pančevci, koji su znanje preneli i kolegama u Nišu.

Prve korake dvanestogodišnja Aleksandra Nikolić, koja boluje od cerebralne paralize, napravila je zahvaljujući svom prijatelju konju Flešu, s kojim se na niškom manježu drži dva puta nedeljno.

Aleksandra kaže da joj terapija mnogo pomaže, da se bolje oseća i da joj najveća želja da prohoda bez ičije pomoći.

Miona Nikolić, Aleksandrina majka, prezadovoljna je jer je njeno dete oslobođeno ogromnog straha i dobilo ogromno sampouzdanje, ojačalo mišiće i mnogo poboljšalo ravnotežu.

Instruktor terapijskog jahanja u Nišu Vladeta Veljović, kaže da ima odličnih razultata, da su svi roditelji zadovoljni i da je posebno srećan što se deca bolje osećaju.

Na Dečjem odeljenju Niške klinike za rehabilitaciju potvrdili su da inetreresovanje za terapijsko jahanje raste. Lekari su takođe spremni da se što pre uključe u program, jer dosad nisu znali da Niš ima takav vid terapije.  

Načelnica Dečjeg odeljenja Klinike za rehabilitaciju u Nišu doktorka Lidija Dimitrijević ipak upozorava  da se terpijsko jahanje mora sprovoditi u saradnji sa lekarima, pogotovo fizijatrima i neurolozima i da ima dece koja imaju indikacije za terpijsko jahanje, ali ipak ne bi smela da budu uklljučena u program.

Prvi susret sa životinjama u terpijske svrhe korisnici Centra za duševne poremećaje imali su pre tri godine. Najbolji rezultati postignuti su kod dece obolele od autizma.

Marina Milanov, direktor centra „Mara", priča da su deca prvo razumela konje i da su konatakt s terpeutom uspostavljala posredstvom konja te tako ispunjavala zahteve terpeuta.

Osim Aleksandre u niškom manježu dva puta nedeljno sa konjima se druži još trinestoro dece.