Idite na redovne preglede, u Srbiji godišnje od raka dojke umre 1.600 žena

Imamo vremena za frizera, kozmetičara, kafu ili omiljenu seriju. Nemamo vremena za pregled ili na njega ne možemo da čekamo... Izgovora je mnogo, a jedan takav pregled može da nam sačuva život.

U Srbiji svake godine od raka dojke oboli oko 4 000 žena, a 1.600 umre. 

Za Jasminu Lukić iz udruženja „Evropa Dona" dijagnoza - rak dojke, bila je veliki šok, iako je imala genetičke predispozicije. Kaže da je bila i ljuta i tužna i ogorčena.

„Htela sam da ozdravim, da uživam u životu i sa svojom decom, jer, život je vredan", rekla je Jasmina.

Udruženje sada ima i portal na kome se objavljuju važne informacije, dostupne svim ženama.

Statistika kaže da na nivou Srbije, najviše pacijenata od karcinoma dojke dolazi iz najvećih gradova. Pozitivno je to što je poslednjih godina u porastu rano otkrivanje ove bolesti.

„Svake godine registrujemo novih 45 žena, 45 žena više, koje u ranoj fazi imaju mogućnost da dijagnostikuju rak dojke što čime utičemo pre svega na prognozu same bolesti, njen tok a ukoliko se u ranijoj fazi bolest otkrije, ona se pretvara u hroničnu nezaraznu bolest sa kojom se dugo živi a ishodi su bolji", rekla je direktorka instituta „Batut", Verica Jovanović.

„Broj novootkrivenih slučajeva godišnje od raka dojke kod žena raste. U visoko razvijenim zemljama taj broj takođe raste ali smrtnost opada. Na žalost, to kod nas još nije slučaj i zavisi od više faktora - počev od stava, redovnih kontrola, sveobuhvanog skrininga, digitalizacije podataka...", kaže Vicko Ferenc, državni sekretar u Ministarstvu zdravlja, i dodaje da je u prioritetima Vlade i rad na jačanju zdravstva među kojima su i navedeni faktori.

Kada govorimo o uticaju koronavirusa na rak dojke, stručnjaci kažu da je još rano tačno definisati taj odnos. Još pre epidemije, mobilni mamograf koji omogućava rano otkrivanje raka dojke, je radio na više lokacija, a tako je i sada - trenutno je u Smederevu. Poštuju se sve epidemiološke mere pri pregledima.

„Ženama starosti od 50 do 69 godina se kao preventivni pregled, mamografija preporučuje jednom u dve godine", rekla je Verica Jovanović.

Učestalost kontrolnih pregleda zavisi od vipe faktora 

Inače, od starosti najviše zavisi koliko često treba ići na kontrolne preglede. „Dobro je već i posle dvadesete godine, da devojke odu kod lekara i urade ultrazvučni pregled koji je neškodljiv i dostupan u svakom domu zdravlja. Onkološki instituti nisu prestali da rade zbog pandemije, osim preraspodele ljudstva", rekao je Vicko Ferenc.

„Od 25. do 65. godine - jednom u tri godine treba posetiti ginekologa i uraditi papanikolau pregled, jer se time rano otkriva početna faza karcinoma grlića materice, a kada je u pitanju karcinom dojke, skrining pregled je započet od 50. godine života, do 69. Jednom u dve godine potrebna je mamografija. Ukoliko je u porodičnoj anamnezi bilo karcinoma dojke, onda se pravila menjaju i žena treba ranije da poseti svog ginekologa, i lekara opšte prakse, i da sa mamografijom krene ranije.", savetuje dr Jovanović.

„Kada je u pitanju značajana rak debelog creva, od 50. godine života, rizik za otkrivanjem i javljanjem raka debelog creva raste, jednom u dve godine uraditi test, kod izabranog lekara, lekara opšte prakse", kaže direktorka „Batuta" i dodaje da treba uticati na faktore rizika među kojima su regulisana telesna težina, kretanje, kontrola hroničnih bolesti i naravno - kontrolni redovni pregledi.

Govoreći o unapređivanju lečenja raka dojke, Vicko Ferenc kaže da je sve više novih i kvalitetnih vrsta terapija među kojima su i one ciljane što je od velikog značaja.

„Ne postoje novčana sredstva koja vi možete da upumpate u zdravstveni siste mi da imate sve, naravno, nikada nećete imati sve, ali mogu da kažem da je za inovativne lekove, u odnosu na prošlu godinu, sada petostruko povećan iznos za nabavku takvih lekova i iskreno se nadam da ćemo imati sve dostupne lekove, naročito za ovu bolest koja je broj jedan za žene u Srbiji. Cilj Ministarstva je da nikoga ne ostavimo bez najbolje moguće i dostupne terapije", zaključio je Ferenc.

Na genetiku ne možemo da utičemo, ali možemo na neke loše životne navike. Za početak ostavite cigarete, vežbajte, zdravo se hranite. Tako se borite i protiv raka.