Šta je vuhanski koronavirus

Nema zvaničan naziv

Koronavirus nije vlastito ime aktuelnog virusa pod šifrom 2019-nCoV. Naučnici mu još nisu dali zvaničan naziv, a neki ga jednostavno zovu vuhanski koronavirus.

Koronavirusi su zapravo porodica virusa, a prvi put su medicinski opisani 60-ih godina, kao uzročnici običnih prehlada.

Potiče od životinja

Kao i njegovi srodni prethodnici, vuhanski koronavirus je na čoveka prenet sa životinja.

Virus se prvobitno pojavio krajem prošle godine na pijacama u kineskom gradu Vuhanu na kojima se prodaju morski plodovi i različite vrste živih divljih životinja.

Najpre se proširila informacija da je virus potekao od zmije, a potom od slepog miša.

Virus ne zna za granice

Virus je ubrzo počeo da se prenosi sa čoveka na čoveka, u početku ne tako lako, ali vremenom sve lakše i češće.

Proširio se i van Kine, a potvrđeno je da je 128 ljudi zaraženo širom sveta.

U Sjedinjenim Američkim Državama zabeleženo je šest slučajeva, a u četvrtak i prvi primer prenošenja sa čoveka na čoveka u saveznoj državi Ilinois.

Virusom su zaražen i pojedini stanovnici Hongkonga, Japana, Kanade, Južne Koreje, Australije, Francuske, Nemačke, Britanije...

Svetska zdravstvena organizacija proglasila je u četvrtak vanrednu situaciju na globalnom nivou. 

Različiti simptomi i posledice

Širok je spektar simptoma i mogućih posledica koje izaziva vuhanski koronavirus. On napada respiratorni sistem, a kod najvećeg broja ljudi ne izaziva simptome drugačije od obične prehlade.

Ipak, ako dođe do komplikacija, koronaviruus izaziva jaku upalu pluća koja dovodi do otkazivanja pluća i drugih organa, a na kraju do smrti. Kako je u pitanju virusna infekcija pluća, antibiotici ne pomažu.

Najugroženije su osetljive grupe stanovnika, stariji, ljudi sa hroničnim oboljenjima i oni koji nisu na vreme počeli da se leče.

Da koronavirusi mogu da se otrgnu kontroli, najbolje su pokazale epidemije SARS-a i MERS-a. 2002. godine, SARS-om je bilo zaraženo 8.000 ljudi, od kojih je 750 umrlo. MERS se ređe prenosio sa čoveka na čoveka, ali je usmrtio čak 35 odsto od 2.500 zaraženih.

Smrtnost oko dva odsto

Naučnici još ne znaju koliko novi koronavirus zaista može biti opasan.

Brojevi govore da je procenat smrtnosti trenutno oko dva odsto, a verovatno i manje od toga jer je sigurno da postoje i zaraženi ljudi bez ozbiljnih simptoma koji nisu zvanično evidentirani.

Gardijan navodi da je, poređenja radi, smrtnost sezonskog gripa koji godišnje ubije oko 400.000 ljudi, nešto ispod jedan odsto.

Od SARS-a je umiralo oko 10 odsto obolelih.