Hrana budućnosti: nove naučno-kulinarske poslastice?

Ekonomski momenat će nas možda naterati na to da se odreknemo svoje tradicije kada je reč o hrani i isprobamo isplativije namirnice koje se konzumiraju u drugim krajevima sveta. Upravo zato pojedini naučnici tvrde da ćemo do 2035. godine crveno meso zameniti insektima. Mogu li zaista skakavci i gusenice, koje su prava poslastica u Africi, ili recimo ose, koje se jedu u Japanu, da po nutritivnim vrednostima zamene meso?

„Nova istraživanja pokazala su da gusenice koje služe kao hrana pojedinim stanovnicima Afrike u svom sastavu, između ostalog, sadrže 60 odsto proteina, 16 odsto masti i 10 odsto minerala, što je sasvim dobar nutritivni sadržaj. Tako posmatrano, insekti mogu biti veoma važni u ishrani. Videćemo da li će oni u budućnosti zaista zameniti crveno meso, jer treba imati u vidu i značaj ekonomske komponente. Pokazalo se da jedan kilogram lišća koje ove gusenice pojedu omogućuje da se odgaji kilogram gusenica, za razliku od govedne, gde je za jedan kilogram govedine potrebno da se potroši deset kilograma hrane koju ove životinje koriste u ishrani“, kaže profesor doktor Peđa Janaćković sa Biološkog fakulteta u Beogradu.

Ukoliko insekti predstavljaju isuviše radikalnu promenu kada je reč o hrani na koju smo navikli, naučnici iz Velike Britanije i Holandije predlažu drugu zamenu za sve skuplje meso, koje postaje luksuz. U pitanju je govedina uzgajana u laboratorijskim uslovima. Kako nastaje govedina iz epruvete i zbog čega je ovaj način dobijanja mesa isplativ?

„Reč je o kulturi tkiva, gde se matične ćelije koje su uzete od ovih životinja gaje na medijumu i vi dobijete bukvalno jedan odrezak mesa, odnosno hamburger. Interesantno je da je za 175 miliona hamburgera, koliko sam uspeo da nađem u literaturi, potrebno uzeti matične ćelije iz samo jedne životinje. Dakle, ne ubijamo životinju, već samo uzimamo matične ćelije. Dok je sa klasičnim načinom proizvodnje hamburgera potrebno žrtvovati oko 440.000 životinja“, objasnio je Janaćković.

Tema koja privlači sve više pažnju jeste i tri-de štampana hrana. Entuzijasti opčinjeni čarima tri-de kuhinje, tvrde da ćemo u budućnosti praznične obroke dobijati sa zagrejane ploče štampača. Za sada uglavnom štampaju slatkiše i mnoge druge poslastice koristeći šećerni prah, različite arome i vodu kao osnovne sirovine, čak i žele raznovrsnih ukusa. Svaka namirnica koju moderni kuvari vade sa ploče štampača izgleda kao pravo umetničko delo.

„Dizajnerka hrane Kloe Rutzelveld otišla je korak dalje. Ona pravi živa predjela štampajući kompjuterski tri-de model u obliku prošupljenih sfera koje sadrže kvasac, spore i semena. Za tri do pet dana, u njenoj kuhinji ove kreacije se razvijaju u veoma ukusne žive zalogaje biljaka i gljiva. Ono što je pozitivno kod tri-de štampanja hrane jeste to što u nutritivnom pogledu možete da radite na kombinovanju sastojaka - da odštampate hranu koja će svakako sadržati veću količinu vitamina C ili će imati veću količinu nekog drugog elementa, više proteina ili minerala, a ponekad je moguće odštampati hranu koja će u potpunosti izgledati kao prirodna, ali neće sadržati određene alergene poput glutena. To je danas veoma važno“, tvrdi profesor Janaćković.

Prema pojedinim futurističkim predviđanjima, postoji mogućnost da ćemo jednog dana hranu zameniti tabletama koje su bogate korisnim proteinima, vitaminima i mineralima. Tada ne bi bilo potrebe za kuvanjem i serviranjem obroka, ali ni za restoranima ili kuhinjskim aparatima. Kolika je šansa da tako nešto postane naša realnost i da li to znači da ćemo se praktično hraniti u apotekama?

„Hranu u tabletama možete uzeti kad su u pitanju neki ekstremni slučajevi, kao recimo ako se nađete u svemiru, na Međunarodnoj istraživačkoj stanici, gde ste određeno vreme primorani da koristite hranu u tabletama ili nešto što je tečno. Međutim, s obzirom na to da ljudski organizam i mehanički obrađuje tu hranu, a ne samo hemijski, to bi onda značilo da bismo hraneći se na takav način izgubili neke funkcije u našem organizmu, odnosno u digestivnom traktu, što nikako nije dobro. Konačno, ne verujem da bi tako nešto moglo imati masovnu primenu“, zaključio je profesor doktor Peđa Janaćković.