Policijski psi – specijalni agenti na četiri noge

Oni su hrabri, lojalni, neustrašivi, spretni, sposobni, perfektno istrenirani, lako uče i veoma su poslušni. Oni su zaštitnici, tragači i napadači, drugim rečima, specijalni agenti na četiri noge, a pri odabiru njihova rasa nije uvek presudna.

„Pokušavamo da se baziramo na tome da psi, koji su za neke namene odbrane i napada, budu nešto fizički snažniji, poput nemačkih ovčara, belgijskih ovčara, pa čak, u poslednje vreme, i rotvajlera i tako tih nekih rasa, zavisno od mesta i vremena za upotrebu. Tragačke rase koje se koriste svakodnevno za razne vrste pretraga, mogu da budu manji psi, niži, lakši, kako bi bilo zgodnije da se penju na veće visine, u udubljenja, razne prolaze i tako dalje“, objašnjava Saša Pejčić, komandir Odeljenja čete vodiča službenih pasa PJP Policijska brigada.

Njihova obuka kreće čim se odvoje od majke

„Bukvalno već od osam nedelja oni već počinju da izlaze napolje, da se voze u vozilu, da ulaze u razne prostorije, da menjaju razne podloge, upoznaju okolinu oko sebe, da se razrađuju nagoni za plen, za lov – ono što je neophodno da bi se kasnije uspešno izvodila obuka“, precizirao je Pejčić.

Štenci koje je Četa vodiča sama odgojila potiču od roditelja koji su se posebno istakli u službi i svi oni dobijaju neku ulogu u jedinici, na osnovu svoje naravi i sposobnosti.

„Mi imamo i situacije gde se družimo sa građanima, gde su deca, gde su razni prikazi. Takvi psi mogu da se druže sa ljudima, sa građanima, tako da je to idealna prilika da mogu da se pomaze, da se slikaju sa službenicima i tako dalje“, kaže Pejčić.

Obuka pasa traje uglavnom oko šest meseci.

„Obuka pasa za praćenje traga traje najduže, kao najzahtevnija disciplina i jedna od težih disciplina gde se pas obučava za praćenje traga čoveka, gde se tom prilikom koristi za traganje za izgubljenim licima, izvršiocima krivičnih dela“, navodi Marko Mačar, komandir voda PJP Policijska brigada, specijalni bataljon.

Dok je jednima glavno da se maze i uživaju u krilu svog vlasnika, drugi kreću na obuku još kao štenci, a u službi ostaju sve do zaslužene penzije.

„Svaki pas odlazi u zasluženu penziju i tu postoji mogućnost da vodič koji je dužio psa preuzme psa, da ga odvede kući ili da dočeka duboku starost u jedinici, gde im je obezbeđena potpuna nega po pitanju ishrane, higijene i svega i posle do kraja života“, naglasio je Mačar.

Godišnje budu angažovani u više od 4.000 akcija, a za svaku uspešnu sledi nagrada, pohvala vodiča ili loptica za igru.