„Гордост и предрасуде" стигле на Велику сцену Мадленијанума

Комедијом манира коју је Џејн Остин увела у књижевност, отворила је питање права жена и њихов опстанак у животу добром удајом или пропаст ако остану саме. У сачуваном концепту, овај комад Гордост и предрасуде, прича причу о мајци и пет неудатих ћерки, из визуре слушкиња које такође играју ликове оних којима служе.

„Мојој тој слушкињи се допало да игра Елизабет Бенет. И у њеном и мом виђењу Елизабет Бенет јесте неко ко се бори за жену, за поштовање женских емоција, да жена има право да мисли, да хоће да неће, и да воли”, каже глумица Сузана Лукић.

„Играм мајку која је Амазонка, ратница итд... Ја мислим да више нема, дај боже да више нема таквих мајки. Мислим да не бежимо, када су чистачице у питању, далеко од ликова које играмо, само имамо варијације на тему”, додаје глумица Љубинка Кларић.

Лепота и драж овог комада који је позориште у позоришту, јесте разбијање а затим поново стварање магичне илузије театра.

Пресвлачењем у служавке и различите мушке и женске ликове у хитрим фантастичним глумачким трансформацијама, на сцени пред публиком седморо глумаца тумачи двадесет и три лика овог култног класика.

„Ово је изузетно забаван комад са пуно комичних обрта, мелодраме, љубавна прича, све оно што Џејн Остин носи са собом. Али и даље нисмо досегли све оно што би требало, а то је да пре свега свако од нас има право на слободу мишљења, на образовање, та нека оштра и критичка мисао чини те човеком”, каже глумица Бојана Стефановић.

„Ми смо то посрбљавали или побалканизовали, али смо гледали да нађемо шта су ти ликови, шта су ти односи данас код нас и јако смо се добро забављали”, рекао је редитељ Иван Вуковић.

Сонгови Драшка Аџића на стихове љубавне поезије Десанке, Шантића, Дучића, Лазе Костића, уткани у причу насталу пре два века, додатно су оплеменили овај изврсни театарски чин обојен, такође ванредном глумом Милене Живановић, Борјанке Љумовић, Тамаре Алексић и Горана Јевтића.