Kako izgleda idealna rekonstrukcija krune cara Dušana

Po prvi put, gledaoci „Šarenice" i RTS-a imali su priliku da vide tri idealne rekonstrukcije kruna, i to ne običnih, već cara Dušana, carice Jelene i Jelene Anžujske. Dr Dušica Bojić, direktorka Istorijskog muzeja Srbije rekla je da nemamo sačuvane srednjovekovne krune, i da se muzej sa saradnicima dogovorio da naprave idealne rekonstrukcije.

„Carsku krunu je, inače, radio Goran Ristović Pokimica iz Kraljeva. On jedan od naših najčuvenijih filigranista. Goran trenutno radi krunu kralja Milutina i despota Stefana Lazarevića. Krunu carice Jelene uradila je Jasminka Brkanović, ona je vajar i učestvovala je sa nama u ovoj priči, a krunu Jelene Anžujske su uradili Simon i Marsel Čivljak. Oni, inače, godinama rade za naš muzej. Radili su i žezlo Svetoga Save i minđuše Marije Paleolog", objašnjava Bojićeva.

I vrećica u kojoj se čuva kruna cara Dušana je posebna.

„To je vrećica Jelisavete Karađorđević. Kada smo radili izložbu o njoj i njenim precima, u toj vrećici je donela posteljinu svojih roditelja. Kada je odnosila sve eksponate koji su bili u muzeju, ona mi je tu vrećicu dala u ruke i poklonila mi je. Meni se učinilo da je ona idealna da spoji srednjovekovne i novovekovne dinastije, zato i jeste kruna u Jelisavetinoj vrećici", kaže Dušica Bojić.

Istorijski muzej Srbije rešio je zajedno sa svojim spoljnim saradnicima i kustosima da ožive Srednji vek. Zbog toga se spremaju za jedan vrlo interesantan podvig, ističe Bojićeva, i dodaje da su posle šezdeset godina, od kada Muzej postoji – dobili zgradu glavne železničke stanice kao osnovnu zgradu muzeja.

„Kao što znate, nema originalnih predmeta vezanih za svetovni deo srednjega veka. Duhovni deo je time pokriven zato što postoje brojne riznice u našim manastirima, ali od svetovnog imamo samo nekoliko stvari, kao na primer haljinu kneza Lazara koja se čuva u Muzeju SPC", ispričala je gošća Šarenice.

Biće dočarana istorija na tlu Srbije od neolita do 20. veka.

„Ulaskom na centralna vrata videćete naravno srednji vek. Levo ćemo ići do neolita, ući u stare zanate i etnologiju. Desno je jedna izuzetna priča koju nismo imali prilike do sada da ispričamo na takav način, jer je Muzej imao parcijalne prostore gde smo imali samo tematske izložbe. U ovom slučaju radimo jednu ozbiljnu stalnu postavku koja će svakako biti dopunjavana, dodavana, nešto oduzimano, nešto vraćano, ali globalno – ta stalna postavka ostaje takva" objašnjava Bojićeva.

Osobe koje su osmislile ulazak u hol su profesorka Smilja Dušanić Marijanović i profesor Dragan Vojvodić.

„Ulaziće se u hol. Biće prazno i svetleće tri portala. Dečanski portal, iza koga će biti dečanski polijelej. Imaćemo rozetu ispod polijeleja. U momentu kad se pali polijelej, tu će biti i carski presto i episkopov presto. Biće i kivot Stefana Dečanskog, dveri i ulaziće se u taj deo postavke", naglašava Bojićeva.

Sa leve strane nalaziće se Studenički, a sa desne Kalenićki portal.

Cipele, jastučići, garderoba...

„Kroz Studenički portal ulazićemo u vreme pre Nemanjića. Ulazićemo dalje u Rim, neolit, ići tajnom etnologije. Desni portal biće Kalenićki kroz koji ulazimo u despotovinu, preko Turaka i njihovih osvajanja sve do 20. veka. Tu se priča jedna ozbiljna državna priča, ali i jedna priča koja pokazuje koliko su Srbi u srednjem veku bili moćni", ističe direktorka muzeja, i dodaje da će u muzeju biti i cipele, jastučići, garderoba – što će zajedno da upotpuni prostor Muzeja.

„To neće biti kopije fresaka u vitrinama, to će biti inicijacija za naše vladare, kako su prvo bili različito obučeni, kakva je moda bila, kakav je nakit bio koji su oni nosili... Na odeždi cara Dušana imamo šest hiljada bisera. Oni su stakleni, ali je to nešto neverovatno. Odežda Simonidina takođe je sva u biserima i nakitu, a njenu krunu videćete sledeće godine", naglasila je direktorka Istorijskog muzeja.

Otkrila je da će serijal početi tako što će se prvo snimiti rubin, kroz koji će se, kako se kamera udaljava videti crkva u Skoplju u kojoj je 1346. godine 16. aprila krunisan car Dušan.