Za kuvani „topli obrok" se znalo mnogo ranije nego što smo mislili

Izvori tople vode možda su koristili našim davnim precima da kuvaju hranu pre oko 1,8 miliona godina, mnogo pre nego što su savladali kuvanje uz pomoć vatre, sugeriše novo istraživanje. 

U klisuri Olduvaji u severnoj Tanzaniji, pronađeni su brojni dokazi pristustva ranih ljudskih zajednica među kojima su i alati koje su koristili.

Istraživači iz Španije i SAD, sada su pronašli dokaze da je na lokaciji, gde su naši daleki preci živeli, bio prisutan veliki broj izvora vrele vode.

„Ovo je prvi put da možemo reći kako imamo konkretne dokaze o tome da su ljudi koristili termalne vode kao energetski resurs", rekao je autor studije Rodžer Sajmons.

Arheolog i učesnik u studiji, Ajnara Sistijaga, sakupljala je tokom istraživanja uzorke stena iz klisure, koje je analizirala na prisustvo određenih lipida, koji mogu dati informacije o tome koje vrste vegetacije su u to vreme rasle u regionu.

Smatra se da je pre oko 1,7 miliona godina, Istočna Afrika bila u postepenoj fazi isušivanja, pa su, kao rezultat toga, na toj teritoriji uspevale uglavnom trave i biljke karakteristične za sušna područja.

Ali Sistijaga je otkrila druge klase jedinjenja koje su bile potpuno neočekivane. To su bila jedinjenja koja su oslobađali mikroorganizmi, koji su naučnicima bili identični onima koji su prisutni u vrelima u Nacionalnom parku Jeloustoun, u Sjedinjenim Državama.

Među njima je i bakterija thermocrinis ruber, koja obično nastanjuje tople vode u kojima je temperatura iznad 80 stepeni Celzijusa.

Pronalazak te bakterije upravo sugeriše da su topli izvori verovatno bili prisutni i u klisuri Olduvaji, za koju se inače zna da je bila geološki aktivna regija.

Međutim, o tome kako su konkretno naši daleki preci koristili vruće izvore za kuvanje, ostaje teško dokučivo, mada istraživači smatraju da su oni „verovatno hranu uranjali u vrelu vodu kako bi im bila ukusnija".

Možda je sve počelo tako što je neka od životinja slučajnu upala u kipuću vodu, a ljudi su je potom konzumirali, i kada im se ukus dopao, nastavili sa tom praksom i imali kuvana jela, nagađaju istraživači radeći dalje na pribavljanju dokaza da su naši daleki preci znali za „topli obrok".

Nalazi studija objavljeni su u časopisu Proceedings of the National Academy of Sciences.