Игре око Косова, део први

Викиликс открива серију диломатских маневара којима је Вашингтон покушао да убрза процес решавања статуса Косова, али је успут наилазио на опрез савезника, попут Француске, али и отворено неслагање Силвија Берлусконија, чије је мотиве Стејт департмент објаснио личним везама са Путином.

Чланице Контакт групе биле су изненађене када је, новембра 2008. године, Силвио Берлускони изјавио да признавање независности Косова представља провоцирање Русије, због чега су се Американци посебно наљутили, наводи се у документима које је објавио Викиликс.

Роналд Спољи, амбасадор САД у Риму за време администрације Џорџа Буша, у извештају који је предао на крају свог мандата наводи да су, после катастрофалне конференције за новинаре, на којој је Берлускони ширење НАТО-а, признавање независности Косова и противракетну одбрану описао као америчке провокације Русије, званичници италијанске владе прибегли класичном избегавању тог питања.

"На наше примедбе, (италијанско) министарство спољних послова и сарадници премијера сметено су нас упутили на самог премијера, а нису му сами саопштили непријатну вест да је наљутио не само Американце, већ и друге чланове Контакт групе за Балкан, да не спомињемо Чехе и Пољаке", навео је Спољи.

САД и Француска заобилазе Русе

Сједињене Америчке Државе су, крајем 2006. године, биле свесне да план бившег финског председника Мартија Ахтисарија неће добити легитимитет у Савету безбедности УН, па је тадашњи помоћник државног секретара Данијел Фрид са Французима тражио алтернативне моделе деловања.
 
У депеши из амбасаде САД у Паризу, објављеној на сајту Викиликс, наведен је разговор помоћника америчког државног секретара за Европу и Евроазију, Данијела Фрида, са политичким саветником француског председника Жака Ширака, Морисом Гурдо-Монтањом, од 7. децембра 2006. године.

Путин је, претходно, рекао Французима да Русија неће оклевати да стави вето на решење са којим се не слажу све стране, рекао је Гурдо-Монтањ говорећи о Ахтисаријевом плану.

Француски званичник пренео је и Путинову забринутост, због могућности поделе и спајања северног дела Косова са Србијом и јужног дела са Албанијом, што би довело до потенцијалне радикализације муслиманске државе у срцу Европе.

Гурдо-Монтањ је тада говорио о плановима Француске да убеди ЕУ да Србији понуди Споразум о стабилизацији и придруживању са Европском унијом, не везујући га са обавезом потпуне сарадње са Хашким трибуналом, али је изразио забринутост, због експлицитне претње тадашњег руског председника Владимира Путина да ће уложити вето на резолуцију Савета безбедности УН о Косову.

Фрид је узвратио да Запад треба да се припреми да делује и без Руса, пише у депеши коју је као тајну, 12. децембра 2006, послао тадашњи амерички амбасадор у Француској Крег Стејплтон.

"САД је одлучио да Србији понуди Партнерство за мир, као подршку демократским снагама уочи избора. Председник Борис Тадић је направио добру подлогу за евроатлантску будућност Србије", навео је Стејплтон.

Преносе се и речи Данијела Фрида, који је у Паризу рекао да је Србима и Албанцима, 2006. године, речено да ће Косово бити независно, док Запад треба да се припреми да делује и без Руса.

Страх од ОВК

Фрид је одговорио да је Србима и Албанцима речено да ће Косово бити независно и да би била грешка одступити, оцењујући да би колебање могло да доведе до катастрофе и да изазове немире косовских Албанаца, који би довели до тога да Кфор схвате као окупационе снаге.

Француска се залаже за одлагање, рекао је Гурдо-Монтањ, али је забринута због тога што би независност могла да има нежељене последице. Фрид се сложио са тиме да су пожељни преговори о резолуцији Савета безбедности УН која би била прихватљива Русији, можда чак и изостављајући реч независност, али да би требало да Запад буде припремљен да крене напред без подршке Русије.

"Русија ће искористити сваки застој у покушају да подигне улог. Гурдо-Монтањ се начелно сложио, али и поново позвао на проналажење начина да се Русија омекша", пише у депеши објављеној на сајту Викиликс.

Подршка одлагању Ахтисаријевог плана

Сједињене Америчке Државе су одлучиле да подрже одлагање Ахтисаријевих препорука о статусу Косова. Фрид је, међутим, указао на то да је од кључног значаја да се брзо делује, после избора 21. јануара.

"Додатно одлагање охрабрило би Србе и друге да помисле како се Запад уплашио. Време је да се иде даље до надгледане независности", пише у депеши. Фрид је оценио и да ће се Русија на крају уздржати од резолуције Савета безбдности УН, мада је додао да у то није сигуран.

"Оно што је извесно јесте да Русима не сме бити дозвољено да верују да ће претња ветом деловати, јер би они то искористили. Запад зато треба да пошаље сигнал да је спреман да се креће без њих, ако је неопходно, јер би се непостојање сигнала тумачило као прећутни пристанак да Русија подигне улог. То је страшна могућност, али парализа би била гора", рекао је Фрид.

Француски председник Жак Ширак предложио је немачкој канцеларки Ангели Меркел да Европска унија понуди Србији ССП, чак и у случају недовољне сарадње Београда са Хагом, рекао је Гурдо-Монтањ.

"Меркелова је најпре одговорила негативно, наводећи Тадићев неуспех да то испуни, али Француска и даље сматра да би понуда ССП могла да направи разлику на јануарским изборима", рекао је Гурдо-Монтањ, додајући да ће Француска онда сама предложити ССП.