Викиликс: Документи о злочинима

Америчке трупе у Ираку су често занемаривале уверљиве доказе да њихови ирачки савезници злостављају, муче и убијају заробљенике, наводи се у скоро 400.000 поверљивих докумената које је објавио вебсајт "Викиликс".

Поверљиви документи, којих је укупно 391.831, односе се на период од почетка 2004. до јануара ове године и углавном потичу од теренских официра.

"Надамо се да ћемо објављивањем ових 400.000 докумената о ирачком рату исправити нападе на истину који су се догодили пре и током рата и који су се наставили и откад је рат званично окончан", рекао је оснивач Викиликса Џулијан Асанж.

"Са британским адвокатима за заштиту јавног интереса пронашли смо основ за тужбу због 40 незаконитих убистава, а други адвокати нашли су доказе ратних злочина америчке војске и других коалиционих снага", истакао је Асанж.

Портпарол Пентагона Џеф Морел каже да би непријатељи САД могли да из тих докумената, као и из оних о Авганистану, да утврде шаблоне тактике, технику и процедуре, и да све то искористе.

Та тајна документа, каталог хиљада сукоба у Ираку, "Викиликс" је претходно доставио неким светским медијима, као што су Њујорк тајмс, лондонски Гардијан, париски Монд и немачки Шпигел.

У документима се наводе детаљи о мучењима и злостављања која су према заробљеницима примењивали ирачки војници и полицајци. Такође се наводе полицијске станице, војне базе и затвори где се то догађало.

Амерички војници пријавили су својим претпостављенима више од 100 таквих случајева, али им је наређено да се не мешају. Било је и случајева да су Американци предавали Ирачанима заробљенике, иако су знали шта их тамо чека.

Осим тога, у тајним документима се наводи и званичан податак о броју цивилних жртава током рата у Ираку, за који су амерички и британски званичници порицали да постоји.

Према ономе што је објавио "Викиликс", званично се процењује да је од укупно 109.032 жртве, колико је погинуло од 1. јануара 2004. до 31. децембра 2009. године, био 66.081 цивил. Тај број значајно је већи од оног који је наводила америчка администрација, која је објавила за четвртину мањи број укупних жртава.

Међу документима се наводе и досад непознати случајеви када су амерички војници убијали цивиле на контролним тачкама, из хеликоптера или током борби. Исто и случајеви када су убиства починили припадници приватних обезбеђења америчких компанија.

Међу жртвама су биле десетине жена и деце, што америчка војска ретко јавно признаје.

Документи, такође, потврђују да је америчка војска озбиљно схватала улогу Ирана, који је шиитским милицијама у Ираку давао оружје и обуку.

Када је Иран у питању, из докумената се закључује да војска САД сматра да су три америчка планинара које су Иранци ухапсили на ирачко-иранској граници, у том тренутку највероватније били на ирачкој територији.

Њујорк тајмс констатује да документа нису комплетирана и да им је циљ био брзина, а не провера тачности, као и да дају поглед из теренске перспективе.

Осим тога, приметно је да је "Викиликс" водио рачуна да из докумената избаци имена Ирачана који су радили са америчку страну. Тиме је избегао грешку када је у јулу објавио 77.000 поверљивих докумената под насловом "Авганистански ратни дневник".

Пентагон је унапред саопштио да не очекује велика изненађења када веб-сајт "Викиликс" објави класификована документа из ирачког рата, иако је поново упозорило да би тиме могле бити угрожене трупе у тој земљи.

Портпарол министарства одбране пуковник Дејвид Лапан уанпред је затражило од медијских организација да не објављују класификовна војна документа о рату у Ираку која је "Викиликс" сада већ објавио.

Према његовим речима, Пентагон је саставио радну групу од 120 људи која треба да прегледа сва документа која "Викиликс" има у поседу.

Тајни документи америчке војске објављени на сајту "Викиликс" откривају "истину о рату у Ираку", изјавио је данас у Лондону оснивач тог сајта Џулијан Асанж.

На истој конференцији за новинаре, званичница сајта Кристин Храфсон најавила је да ће "Викиликс" ускоро објавити нове документе америчке војске, овога пута о рату у Авганистану.

"Викиликс" себе често описује као јавни сервис за новинаре и активисте, који се бори против корупције објављивањем класификованих информација.