Стиже нам захлађење као најава за зиму, Недељко Тодоровић открива где ће бити снега

Недељко Тодоровић истиче да је најављено захлађење први корак ка зими која нам неминовно стиже. Додаје и да бисмо могли да видимо први снег, пре свега у брдско-планинским пределима.

„На подручју Војводине, Београда, Доњег Подриња, Поморавља, већег дела Шумадије врло је мала вероватноћа да буде снега. Али зато би могло бити снега у брдско-планинским пределима, пре свега падао би на висинама изнад 500 метара. Ту би се формирао снежни покривач. На висинама од 500 до 1.000 метара можда би га било неколико центиметара, а на висинама изнад 1.000 метара било би га негде између 15 и 20 центиметара”, објаснио је Тодоровић.

Поручује и да постоји могућност да се забеле и нека места у нижим брдско-планинским пределима као што су: Ужице, Куршумлија, Пријепоље, Врање и Димитровград.

Додаје и да ће сутра ујутру и даље бити падавина, негде кише, а понегде и снега. "Зима је пред нама, тј. први корак, вежба за предстојећу зиму", наглашава Тодоровић.

Где може бити снега у Београду

Пред нама је, како каже, веома променљиво време са честим наоблачењима, благим скоком температуре на неких 10 до 12 степени Целзијуса, па онда захлађењем на максималне температуре које су око или мало испод просечних вредности.

Напомиње да је крајем новембра просечна максимална температура око 8 или 9 степени, а како одмиче децембар пред Нову годину максимална температура је око 4 или 5 степени Целзијуса.

„Тако да неминовно долазимо у хладнији период и честа наоблачења с кишом и снегом, с тим да после кише обично почне снег. Зависи од локалних околности када ће нижим пределима, мислим пре свега на Београд, бити снега”, додаје Тодоровић.

Када је реч о Београду, каже да не би требало да наредних дана буде снега, бар не у централним деловима града.

„Али пошто Београд има периферију која је брдска условно речено, могли би у суботу ујутро, тј. током ноћи између петка и суботе, да грађани примете снег у вишим деловима као што су Авала, Кумодраж, Звездара или можда чак и део Петловог брда према Лазаревцу. То више као појава, да се мало забеле кровови, не би се задржавао снег, за разлику од оних насеља у брдско-планинском делу земље иако имају надморску висину испод 500 метара као што су Пожега, Ужице, Пријепоље – тамо би могли да се паркови и кровови забеле”, објаснио је Тодоровић.

Сутра ће бити веома јаког ветра

Ипак, додаје, најзначајнија промена времена долази нам у виду ветра.

„Са падом температуре данас, средином дана, већ на северозападу, у Војводини, по подне практично у свим крајевима почиње прилив хладног ваздуха и појачање северозападног ветра, који ће у току ноћи јачати, тако да ће већ данас по подне и у току вечери бити умерен и јак ветар, а сутра ујутро и пре подне биће веома јаког ветра, посебно у Војводини, на подручју Београда и у источној Србији, где би максималне брзине ветра биле негде између 60 и 80 километара на час”, наводи Тодоровић.

У суботу по подне и у недељу ветар ће почети да слаби, али субота ће бити хладна и ветровита, додаје метеоролог.

Каква нас зима чека

Говорећи о прогнозама за наредни период, Тодоровић каже да што се новембра тиче у понедељак и уторак следи благи пораст температуре, а снег ће се отопити на висинама до 1.000 метара и остаће само на висинама изнад 1.000 метара.

„Од 22. или 23. новембра следи опет ново захлађење, наоблачење, киша, па и снег. То је следећа прилика да у нижим пределима буде првог снега или другог, зависи који део Србије посматрамо. Тако да практично до краја новембра не можемо да очекујемо неку топлију варијанту времена, него само хладније и хладније. И тако би се наставило и током децембра”, објашњава Тодоровић.

Да ли ће бити касније током зиме, односно у јануару и фебруару, бити озбиљније хладноће, јаких мразева или дужег задржавања снега, каже да у овом тренутку то тешко може да се предвиди.

Напомиње да има смисла да после овако топлог лета очекујемо хладну зиму.

„Али питање је колико ће то бити хладно. После неког дужег периода топлог, нормално следи један период и хладнијег времена, или као што је у октобру био мањак падавина, пало је свега можда 30-40 одсто од месечног просека и зато ћемо сада у новембру да имамо чак и двоструко већу количину. У том смислу важи и поређење са температуром, али нажалост немогуће баш тачно у детаље прогнозирати у ком месецу. Вероватно ће то бити у јануару и фебруару, мања је вероватноћа у децембру”, закључио је Тодоровић.