Зима у пролеће - воћари стрепе: Само да преживимо недељу и понедељак

Пролећни снег и зимске температуре могле би драстично да умање род воћа у Србији. Кајсији се то већ догодило. Стручњаци препоручују средства за заштиту, али пчелари упозоравају да воде рачуна да тиме не угрозе пчеле, којима такође не одговара зима у пролеће.

Стрепе воћари у Милутовцу због најаве мразева и снега, могли би да им оберу тек расцветале шљивике. Зато не седе скрштених руку.

"Шта то значи, то значи право прскање, прскање кад је монилиjа у питању, и још једно прскање против монилије, и ако Бог да преживимо ту недељу и понедељак, надам се да ће комплетан плод стенлеја да опстане и да остане", каже Милорад Пантић, воћар из Милутовца.

Међутим, главни опрашивачи пчеле у пролећну сезону улазе са десеткованим друштвима током зимовања. Пчелари кажу да су због хладног времена и кише пчеле љуте.

“Веома лоше утиче на расположење пчела, јер оне осећају природу, а не могу да узму све оно што је потребно за њихов развој у овом пролећном развоју. Ми још нисмо сигурни колики ће ти губици бити, али овом приликом пчелари у Србији, чак и у региону су констатовали да је педесет до шездесет посто друштава изгубљено", каже Милош Пекић, председник друштва пчелара "Матица" из Пожеге.

Због тога стручњаци препоручују употребу препарата који не штете пчелама, а уједно да заштите воћне културе од зимских температура у пролеће.

"Препарати на бази аминокиселина, микроелемената и алги који након мраза могу да помогну успешном опоравку, нарочито тек заметнутих плодова", каже Момир Недић, саветодавац за воћарство и виноградарство ПССС Крушевац.

Сандра Милетаковић, саветодавац за заштиту биља ПССС Крушевац, препоручује и третман неким од препарата на бази бакра или бактерија у циљу сузбијања бактериозне пламењаче јабучастог воћа.

Произвођачи се углавном придржавају интегралног концепта заштите, који је прелаз између конвенционалног и органског, кажу у Институту за воћарство.

Међутим, пролећни мраз је већ обрао кајсије, у великој мери и брескве, вишње, трешње. Умањиће и род шљива, вероватно и малина. Али највећи проблем је заправо како опстати на тржишту.

"Због тих неких наших грешака, због погрешног маркетинга, због изостанка маркетинга и свих тих ствари, конкурентске земље су заузеле нашу позицију и то додатно погоршава ситуацију", каже др Александар Лепосавић са Института за воћарство у Чачку.

А уз временске и друге неприлике, органска малина из Србије нашла се и на удару повећаних америчких царина. Ипак, њена највећа заштита је то што је дефицитарно воће на светском тржишту.