На нишану - кадар, на удару - пропаганда!

Уместо пушке - апарат. На нишану - кадар. Жртва њиховог окидача била је аустроугарска пропаганда која је Србе представљала као крволочне дивљаке жељне ратовања. Ратни фотографи су својим снимцима и истином шокирали свет.

"У првом моменту ратни фотографи су били пре свега школовани сликари, којима је накнадно дат задатак да обављају функцију фотографа и да бележе не само ратна збивања и свакодневни војнички живот већ и свакодневицу, околину и атмосферу која их је окруживала", за Јутарњи програм РТС-а објашњава Наташа Томић, кустос у Војном музеју.

Фотографијом против пропаганде!
 
Страдања, победе, ратне стратегије, остали су забележени на снимцима које су направили сликар Владимир Бецић, свештеник Ристо Шуковић, књижевник и новинар Станислав Краков, правник Драгиша Стојадиновић, који је био филмски сниматељ а касније и шеф Кинематографске секције на Солунском фронту.

Риста Марјановић је био званични ратни фотограф, а његови снимци су данас синоним за Први светски рат.

Са искуством још из балканских ратова, одмах по избијању Великог рата, из Париза где је радио у часопису Илустрасион, долази у Србију.

Ристина унука Зорана Војновић каже да је он успео да забележи не само важне битке већ и народ и свакодневни живот Срба.

Риста Марјановић - оштро око Врховне команде
 
"Овековечио је Церску и Колубарску битку, прелазак преко Албаније и Солунски фронт". 
 
Ратни фотографи стварају у немогућим условима, често и са неадекватном опремом.

Тек 1916. године, генерал Петар Бојовић издаје нардебу да се оформи фотографска секција по узору на савезничке, чак се и део ратног кредита издваја за куповину фото-апарата и опремање те секције.
 
Фотографска секција у Солуну
 
Наташа Томић каже да је фотографска секција у Солуну била организована и смештена на горњем спрату једног солунског хотела под називом "Крагујевац".

"У питању су две просторије, једна је служила као мрачна комора, а у другој су се фотографије развијале и ретуширале. Сам рад секције био је врло добро организован", истиче Томићева.

Из ове секције, по наредби Врховне команде, Риста Марјановић са 200 фотографија одлази у свет.

Његове изложбе - 1916. у Лондону, 1917. у Паризу и Њујорку - мењају слику о Србији. Међу њима је било и снимака масакра над српским цивилима, које је Риста сакупио од заробљених Аустроугара.  
 
"Оне су направиле бум јер су Немци мислили да је са српском војском готово. Када су освануле фотографије злочина око Шапца, односно у Поцерини, па онда повлачење и оно што је остало од српске војске на Крфу, нашла сам да је Макензен био бесан и љут и да просто није могао у то да поверује. Онда су савезници урадили своје, па помогли даље", додаје Зорана Војновић.

Чувена фотографија "Извиђач" дело Самсона Чернова
 
У оквиру фотографске секције било је и страних фотографа и дописника, који су радили уз посебну дозволу.

Фотографије "Извиђач Драгутин Марић", "У изгнанству" и "Повлачење преко Албаније" дела су Самсона Чернова, ратног сликара и фотографа руског порекла, који је био активан и у балканским ратовима.

"Његове фотографије су интересантне и можда мало другачије јер је радио панорамске снимке. Приређена је и изложба фотографија Самсона Чернова у Лондону 1916. године", додаје Наташа Томић. 
 
Ратна фотографија и као уметност и као документ сведочи о страшној голготи и епској храбрости народа који се нашао на удару ратног вихора.

У исто време она је и споменик фотографу који је често зарад доброг кадра ризиковао сопствени живот.