Српске новине у Великом рату

Ударна вест о којој се данима писало била је да је почео рат, а извештаји са фронтова постајали су главна вест у новинама широм света. Чак и у нападнутој Србији, нове околности намећу другачији начин информисања, и тада Врховна команда почиње да издаје Ратни дневник.

"То су пре свега били ратни извештаји прес бироа, јер су због цензуре сви листови морали да користе само званичне извештаје српске Врховне команде. Оно што је карактеристично за све новине је да је била велика несташица хартије у то време. Једини начин да се штампају новине био је да се рециклира стара хартија и та хартија је морала да се боји јаким бојама, не би ли била уједначена", објашњава за РТС-а историчар Немања Калезић.

Због недаостатка папира и боја, већ на почетку Првог светског рата, велики број штампарија се затвара. Српске новине које су излазиле у Аустроугарској се гасе. Упркос свему, Политика остаје у Београду.

"На самом почетку Великог рата, Политика је имала страшан ударац. Изгубила је оба оснивача. Погинули су и Владислав и Дарко Рибникар, у борбама на Церу. Упркос таквом страшном ударцу, људи који су радили у Политици нису хтели да прекину", каже генерални секретар Политике Никола Тркља.

Остале дневне новине пратиле су положај Владе и српске војске. Од Београда до Ваљева, Крагујевца, Ниша, Крфа и Солуна, где је обновљено више српских дневних листова. Новине су излазиле и у немогућим условима. Чак и приликом повлачења српске војске преко Албаније, у Скадру је у италијнској штампарији на латиници, изашао Весник.

"Основни циљ је био да се спрече гласине које су кружиле међу избеглицама и војском", каже Калезић.

Подршка је стизала и из Београда преко Политике која се према речима Николе Тркље трудила да не постане ратни билтен. Чак и када је Аустроугарска појачала напад на Београд, овај лист је изузев кратке паузе у новембру 1914, излазио сваког дана до окупације града наредне године.

"Њима је стало да се појави тај лист и да на неки начин дође на фронт, односно да наши војници виде стање на другим фронтовима и да виде да у Београду постоји живот", наводи Тркља.

Право сведочанство неуништивог духа и снажне воље су рукописни листови које су војници правили чак и у заробљеничким логорима. Пулс који је излазио у аустријском логору био је веома садржајан.

"Он је поред информација са фронта које су углавном преписивали из новина које су добијали на читање, садржао и један део књижевних прилога са једне стране и са друге стране занимљивости из логора, да један војник мења ципеле за пелерину", каже Калезић.

У паузи када нису летели меци и бомбе, у рововима Солунског фронта, излазили су рукописни листови Антена и Рововац који је био омиљен због цртежа и специфичног хумора.

"Аутори текстова су узимали оригиналне чланке из озбљних новина, као што је на пример Српски гласник и давали им сатиричну ноту", наводи историчар Немања Калезић.

Новине су излазиле и у земљама у којима је било наших избеглица. На Корзици су ђаци направили Орлић а францсуке новине Ла коломбо уступиле су мали простор и за српске чланке.

О стању у Србији и на фронтовима, писали су листови који су излазили у Бизерти, Аргентини, Чикагу и Њујорку, а у Женеви је излазио лист са огласима у којима се траже нестале особе.

Било да су штампане или у рукопису, на ћирилици или латиници, ове новине су поуздани сведоци страдања, али и жеље нашег народа да и стваралаштвом пркоси рату.