Креативним изумима до профита

Значајним улагањем у научна и креативна истраживања Шведска, поред неговања креативног друштва, успева поприлично да напуни буџет и отвори нова радна места.

Седиште за бицикл прилагођено женама, боца за воду која се пуни са стране јер вам је судопера мала, мајица за дојиље и ћебе са рукавима које греје током читања, наизглед су шашави проналасци.

Ипак, када се продају у милионима комада, поред поена за креативност, то држави доноси и огромну количину новца.

Шведска, зато, сваке године потроши четири одсто буџета на научна и креативна истраживања, што је 13 пута више од издвајања Србије за исте намене. По томе је друга у свету, одмах иза Израела.

Аника Рембе, из Шведског института, каже да та земља има веома дугу традицију инвестирања у истраживања и развој. Влада и индустрија улажу како би се подржале нове идеје и иновације.

"Током година смо установили тространи систем. Прво, имате индустрију са интересом за научни развој, затим имате академију, универзитете и институте који такође имају интерес за истраживањима. На крају имате учешће власти у подршци истраживањима, али у сарадњи са индустријом како би иновације имале употребну вредност", каже Рембе.

Швеђани кажу да је кључ успеха тимски рад и подсећају да су у недељи додела Нобелових награда, признања углавном однели тимови. Важан чинилац је образовање.

"Мислим да је школски систем веома заслужан за иновативно размишљање, јер је веома битно што раније почети са таквим размишљањем", тврди аташе за културу Хелен Ларшон.

Савет Швеђана је да не треба расипати енергију и да Србија мора да пронађе поље на коме ће њени изуми бити конкурентни.