Кинез купује део Исланда

Намера једног кинеског тајкуна да купи део територије на Исланду, како би тамо направио туристички комплекс, изазвала је негодовања и подозрење Исланђана. Власт у Рејкјавику страхује да Пекинг тако покушава да стекне стратешко упориште на северу Европе. Кинески бизнисмен то негира и каже да му је једина жеља да развија еколошки туризам.

После два боравка на Исланду и обиласка тамошњих природних резервата, 55-годишњи кинески магнат за некретнине Хуанг Нубо одлучио је да део богатства уложи у, како каже, последње рајско одмаралиште на свету. Исландска влада и јавност, жељни брзих улагања у земљу која се опоравља од економске кризе, у први мах су позитивно реаговали на инвестицију кинеског тајкуна.

"Тај пројекат у складу је са владином политиком повећања страних улагања и промоције Исланда као туристичке и еколошке дестинације", рекла је амбасадорка Исланда у Кини Кристин Арнадотир.

Касније се, међутим, расположење променило, због спекулација да се можда не ради о туризму, већ да читава инвестиција има политичку позадину. Сазнало се да је Хуанг 80-тих година био званичник кинеске владе, да је радио у бироу за медије Комунистичке партије и у министартсву грађевине. На Форбсовој листи најбогатијих Кинеза заузима 161. место.

"Радим искључиво оно што је у мом интересу. То нема никакве везе са кинеском владом. Нико од званичника није разговарао са мном о пројекту. Немам никакву политичку мотивацију. Те оптужбе су смешне и само су једна у низу теорија о тзв. Кинеској претњи", изјавио је председник Жонгкун групе Хуанг Нубо.

Док власти проверавају еколошке и друге аспекте предложеног пројекта, Хуанг је пристао да приватним власницима плати милијарду исландских круна за 300 квадратних километара на североистоку земље. Планира да уложи још 200 милиона долара у туристички комплекс, који би обухватао хотеле, виле, спа центре, голф терене и фарме коња.

"На Исланду треба да будете јако стрпљиви. Знам да нећу остварити профит у наредних 10 до 20 година, али су моје инвестиције далекосежне и распрострањене у северној Европи и Америци", додао је Нубо.

Исланд, са својих 320 хиљада становника, током хладног рата сматран је стратешки важном локацијом између Европе и Сједињених Америчких Држава. Неки аналитичари упозоравају да Исланђани ни данас не смеју да занемаре безбедносни аспект при склапању уговора са странцима, имајући у виду близину Арктика, где се води права борба најмоћнијих земаља света за првенство у експлоатацији нафте.