Потписан нови СТАРТ

Руски председник Дмитриј Медведев и амерички председник Барак Обама потписали су у Прагу "нови СТАРТ" - споразум о смањењу стратешког наоружања и ограничењу нуклеарног оружја.

Обама и Медведев означили су Споразум о даљем смањењу и ограничењу стратешког наоружања за крупан корак ка визији света без нуклеарног оружја и јасан искорак од менталитета хладног рата.

Обама је подсетио да је тај "нови СТАРТ" обећао Европљанима баш у Прагу пре годину дана и да је заједно са председником Медведевим успео да врати воз руско-америчких односа који у једном тренутку као да је искочио из шина, да договори споразум и отвори даље преговоре о противракетној одбрани.

"Споразум и решеност Русије и САД које поседују 90 одсто нуклеарног арсенала у свету да их смањују један је корак на дугом путу а створиће и арену за снижавање стратешког и тактичког оружја у свету", навео је Обама на конференцији за новинаре после потписивања споразума.

Обама је као посебну вредност тог споразума нагласио и јак механизам узајамних контрола и инспекција.

Савезницима у новој Европи који повремено са зебњом посматрају "ресетовање" односа САД и Русије, у страху да за САД више нису привилеговани као после пада комунизма, а да ће у региону ојачати утицај Русије, Барак Обама је поручио да и споразум, а и будућа противракетна одбрана гарантују и њихове интересе као европских савезника.

Пажња на америчкој противракетној одбрани

Дмитриј Медведев навео да је најтеже било формулисати управо будућу противракетну одбрану, замену за пропали пројект антиракетног штита, коју сада САД планира заједно са НАТО.

"Формулација у преамбули Споразума задовољава обе стране. Заиста нам није свеједно каква ће бити америчка противракетна одбрана. Пратићемо како ће се даље развијати. Кораци које је предузела ова америчка администрација, за разлику од претходне, омогућили су нам да
формулацију договоримо", рекао је Медведев.

Након потписивања Споразума руски председник поновио је да Русија себи здржава право да од Прашког споразума одступи, уколико би америчка противракетна одбрана угрозила руске нуклеарне снаге.

САД у својој једностраној декларацији уз Споразум истиче да је она дефанзивног карактера и да ће наставити да је гради.

"Предлажемо да се изгради глобална противракетна одбрана. Увиђамо колико је рањив овај свет и да нуклеарно оружје може да доспе у руке терориста", рекао је Медведев.

Пример другима 

Оба председника очекују да ће њихов споразум подстаћи и друге земље које поседују нуклеарно оружје да се придруже процесу разорузавања, али су поновили да је пресудно било то да то учине прве баш САД и Русија, с обзиром на то да поседују 90 одсто свог нуклеарног оружја на планети.

"Мислим да ће све више земаља у свету увиђати да безбедност њихових народа треба да зависи од привредног раста, способности да се преговорима решавају сукоби, јаких конвенционалних армија које су у стању да заштите границе а да ће нуклеарно оружје губити значај", рекао је Обама.

Медведев и Обама договорили су се да што пре предложе парламентима да ратификују тај споразум.

"Морамо да обезбедимо синхорнизовану ратификацију, како ниједна од страна не би стекла утисак да је оштећена. Била су времена када је једна страна неки међународни споразум ратификовала а друга не, одустајући са образложењем 'промениле су се околности'. Русија
неће одуговлачити", истакао је Медведев.  Нови споразум, потписан у замку Храдчани, важиће 10 година, уколико до истека тог рока не буде замењен накнадним документом.

Његовим ступањем на снагу престаће да важи и Споразум о смањењу стратешких нуклеарних потенцијала од 24. маја 2002. године.

Да би Споразум ступио на снагу потребно је да га ратификују парламенти обе земље.

Нуклеарни арсенал мањи за трећину

Споразум предвиђа смањење нуклеарног арсенала две земље за око трећину, знатно смањење броја пројектила и лансера и успостављање ефикасних механизама контроле.

Према новом програму Америка и Русија имаће по 1.550 инсталираних бојевих пуњења, до 800 лансера интерконтиненталних балистичких ракета и лансера у подморницама.

Ово је најобухватнији споразум о контроли наоружања за последње две деценије. За руску страну посебно је важно да нови споразум одражава интересе обе земље.

Споразум ће пратити и додатне декларације, а Москва је претходно најавила да ће у њој оставити себи право да од споразума одступи уколико нова америчка антиракетна одбрана угрози виталне интересе и нуклеарни арсенал Русије.

"Ми ћемо сами процењивати када је амерички потенцијал угрозио руске нуклеарне снаге", рекао је уочи самита шеф руске дипломатије Сергеј Лавров.

Обама са лидерима централне и источне Европе

На вечеру с председником САД Бараком Обамом после руско-америчког самита о нуклеарном разоружању, у Праг су стигли председници Румуније, Естоније, Литваније и Летоније и премијери Пољске, Словачке, Словеније, Мађарске, Бугарске и Хрватске.

С обзиром на то да је домаћин самита, Чешка је добила привилегију да у сусрету са Обамом представљају и председник Вацлав Клаус и премијер Јан Фишер, који ће се још пре вечере посебно срести с лидерима нових чланица Европске уније и Хрватске.

Главни повод за сусрет Обаме с лидерима тих земаља средње и источне Европе, према незваничним најавама, јесте његова жеља да их увери да "ресетовање" односа САД и Русије неће ићи преко њихових леђа.

Он такође жели да их увери да споразум о ограничењу нуклеарног наоружања, који је данас потписао с руским председником Дмитријем Медведевом, не искључује нову противракетну одбрану, замену за некадашњи пројект антиракетног штита у Пољској и Чешкој, од кога
је одустао.

"Споразум даје еластичност у одбрани безбедности и не мења ништа на привржености САД заштити наших европских савезника", навео је Обама после потписивање споразума.

Према дипломатским изворима, током вечере иза затворених врата, без
присуства медија, Обама жели да поред европске безбедности, са својим гостима размотри и сарадњу у оквиру НАТО-а, пре свега у Авганистану.

За чешку полицију управо је ова вечера безбедноснија најкритичнија, јер је око Храдчана, где је самит одржан, могла да створи већу затворену зону, док се вечера одржава у резиденцији америчког амбасадора у резиденцијалној четврти Прага.