Тајванске муке са регрутима – и екстремно гојазни морају у војску

Према извештавању источноазијских гласила, на челу са хонгконшким листом Саут Чајна морнинг пост, до тих промена горња граница телесне тежине за регрутовање на Тајвану била је 101 килограм, а у војску су примани мушкарци висине преко 154 центиметра.

Један од услова за поштеђивање од служења војног рока био је и повишен крвни притисак.

Међутим, како је раније ове године на видело изашао скандал у којем су поједине јавне личности лажно пријавиле да пате од хипертензије како би избегле служење војске, а пошто су забележени и случајеви у којима су се потенцијални регрути намерно гојили како би прешли границу од 101 килограма и били ослобођени војне обавезе, влада је одлучила да критеријуме за регрутацију учини тежим за изигравање.

Тако сада војни обвезници могу бити ослобођени служења војног рока само ако могу да докажу да имају оштећење органа услед високог крвног притиска или ако имају више од 130 килограма, што је невероватно велика тежина за азијско становништво Тајвана, које је просечно ниже и лакше грађе од белаца или црнаца.

Чак и они који су у прошлости патили од туберкулозе сада могу бити регрутовани уколико не могу да докажу да им је смањен капацитет плућа.

Муке с регрутацијом

Тајвански медији пишу да, у односу на попуњеност коју тамошња армија сматра оптималном, недостаје 21 одсто људства.

Тајван, који тренутно има око 23 милиона становника, уз Јужну Кореју има једну од најнижих стопа рађања у свету, која се последњих година креће између само 0,7 и 0,8 детета по жени у репродуктивном добу (за обнављање популације потребно је да жене просечно рађају 2,1 дете). Дугогодишњи ниски наталитет сада проузрокује брзо старење читаве популације и опадање броја младих.

Поред смањивања популације младих, проблем представљају и одлив војника из професионалног састава и слаб одзив на одслужење војног рока.

Прошле године тајванска војска је, на основу опште војне обавезе, требало да укључи у своје редове нешто више од 9.100 нових регрута, али се на служење војног рока одазвало само њих око 6.900.

Ове године у редове војске требало је да ступи 15,2 хиљаде младих, али се у првих десет месеци јавило само њих 8,2 хиљаде.

Такође, у 2024. години више од 1.500 професионалних припадника војске раскинуло је уговор, упркос томе што је због тога морало да плати новчану одштету.

Узроци слабије попуњености војске

У тајванској армији, чији састав највећим делом чине професионалци и добровољци и која званично броји 230.000 људи, заправо активно служи само око 169.000, процењује војни портал Глобал фајерпауер.

Часопис Дипломат, који се бави политичким и војним питањима у Азији, барата још мањим бројем од 152.885 (у 2024. години).

Познаваоци прилика на Тајвану тврде да је на том пацифичком острву углед војске релативно низак због репресивне улоге коју је она имала током вишедеценијске диктатуре бившег председника Чанг Кај Шека, а потом и његовог сина.

Сигурно је и да је претња моћне кинеске армије такође велики фактор због којег мушкарци на Тајвану у војсци не виде пут за изградњу трајне каријере.

Куриозитет је да је тајванска армија, након увођења демократског система деведесетих година, између осталог, настојала да унапреди свој имиџ међу народом организовањем и преношењем путем телевизије бројних музичких такмичења унутар војске.

Промене у политици у вези с војском

Иако је током 20. века обавезни војни рок на Тајвану трајао читаве две године, а армија у једном тренутку бројала пуних 700.000 припадника, од почетка овог века он је сваке године скраћиван за по два месеца, да би 2008. године пао на годину дана.

У другој деценији овог столећа обавезно служење војног рока додатно је скраћено на само четири месеца, односно сведено на основну обуку.

Штавише, обавезно служење војног рока потпуно је укинуто 2018. године, у складу с иницијативом формулисаном за време владавине партије Куоминтанг, која последњих деценија води помирљивију политику у односу на матицу Кину.

Укидању обавезног војног рока допринео је и скандал у вези с малтретирањем двадесетпетогодишњег војника Хунг Чунг Ћуа у војсци, који је услед нехуманог поступања преминуо 2013. године.

Те 2018. године на Тајвану је уведено добровољно служење војног рока, али је 2022. године, за време владе председнице Цај Ингвен, америчког ђака и вође Демократске прогресивне партије, која Тајван сматра независном државом, враћено обавезно служење војног рока (почев од јануара 2024. године).

Штавише, војна обавеза је тада продужена на пуну годину.

Прва партија нових регрута, њих нешто мање од 7.000, дакле, завршила је служење једногодишњег војног рока у јануару 2025. године, а тајвански медији пишу да су они били и прва генерација која је прошла обуку у коју су уведене лекције извучене из сукоба у Украјини – ти тајвански регрути учили су како да користе противтенковске ракетне бацаче "џавелин", противваздушне лансере "стингер" и ФПВ дронове.

Током календарске 2025. године тајванска војска је успела да укључи у своје редове близу 10.000 регрута.

Програм подизања статуса војника

Наследник председнице Цај, њен партијски друг и блиски сарадник Лај Ћингде, суочен с проблемом опадања бројчаног стања оружаних снага, недавно је изнео програм усмерен на подизање статуса припадника војске.

Састоји се од осетног повећања плата, укидања ограничења путовања у иностранство (до те реформе припадници тајванске војске на пут преко границе могли су само у склопу групне туре, а након ње и појединачно, као и сваки други грађанин) и давања разних мањих привилегија, као што је, рецимо, приоритет у односу на друге путнике приликом укрцавања у цивилне авионе.

Након објаве повећања плата, упис на војне академије је порастао и достигао број од 1.687 кадета, а у професионални и добровољни сегмент армије укључило се нових 5.000 људи.

Но, ти бројеви су и даље релативно мали у односу на потребе, а поједини коментатори тврде да се, упркос том повећању, не може сматрати да се однос младих људи на том острву према армији суштински променио.

Због недостатка војника и потребе да се осујети избегавање служења обавезног војног рока, сматрају источноазијски коментатори, војска и влада Тајвана биле су приморане да пооштре критеријуме за регрутацију и уведу стандарде наведене на почетку текста.