Америчка ратна морнарица тражи спас у набавкама у иностарнству - водећи кандидати Јапан и Јужна Кореја

Јапански дневник "Nikkei" јавља да Сједињене Државе разматрају куповину јапанских и других страних ратних бродова како би одржале паритет с кинеском армијом, чија морнарица последњих година брзо расте. Поред борбених пловила, Американци су заинтересовани за танкере и транспортне бродове који би могли да носе оклопна возила и трупе.

Вашингтон би се таквим набавкама удаљио од вишедесенијског принципа који је уграђен и у савезни закон који налаже да војни бродови САД морају да буду грађени и одржавани у домаћим бродоградилиштима. Он и даље важи, али председник Трамп има право да ту одредбу заобиђе ако оцени да постоји национални интерес и безбедносни императив за то. Ту лежи прилика за јапанске бродоградитеље попут "Мицубиши тешке индустрије", али и јужнокорејске и турске компаније, извештавају медији у Земљи излазећег сунца ослањајући се на писање портала Америчког морнаричког института (УСНИ), који се специјализује за војна питања. 

Јапанске фрегате озбиљан кандидат

Јапанску војну индустрију, армију и државни врх обрадовао је недавни велики извозни успех остварен у Аустралији. Наиме, влада у Канбери је раније ове године званично поручила 11 јапанских вишенаменских фрегата класе "могами", чија се укупна вредност процењује на око 14 милијарди америчких долара. 

Сада се, судећи по интервјуима са званичницима америчке ратне морнарице које су обавили новинари поменутог листа, за јапанске бродоградитеље отвара ново велико тржиште. При том, управо су те високо аутоматизоване фрегате с релативно малом посадом - које носе један хеликоптер и дронове, те су наоружане крстарећим ракетама, противавионским пројектилима, торпедима и минама - јапански адут за крупни амерички финансијски колач. Трампова влада је, рецимо, само за фискалну 2027. годину издвојила 66 милијарди долара за пројекте у војној бородоградњи који би требало да уроде набавком 34 пловила.

Јапанци се, међутим, у амбицији да зараде на продаји бродова америчкој морнарици, сучељавају са два противкандидата - реч је о јужнокорејским фрегатама класе "чунгнам" и турским фрегатама класе "Истанбул".

Иначе, фрегате страног порекла у америчкој морнарици би требало да на себе преузму задатке као што су патролирање и пратња других пловила мирнијим морима и тако олакшају терет домаћим разарачима класе "Арли Бурк", који, мада су опремљени за сложене борбене мисије, сада извршавају задатке које могу да обаве и други, мање скупи и моћни бородови. 

Аларм у Вашингтону

Сједињене Државе су током Другог светског рата просечно градиле више од две хиљаде разних бродова годишње, али је од половине педесетих година примат у светској бродоградњи најпре преузео Јапан, да би трон у тој грани индустрије почетком овог века најпре прешао у руке јужнокорејских, а онда и кинеских бродоградитеља. 

Илустрације ради, кинеска бродоградилишта ове године, рачунато у тонама носивости, имају поруџбе за преко 50 одсто цивилних пловила света. 

Кинези, дакле, последњих година имају производни капацитет који је око 200 пута већи од америчког, што се одражава и на војску. По подацима јапанског Министарства одбране, број кинеских разарача и фрегата у последњих четврт века скочио је чак седам пута. 

Због убрзаног раста кинеске морнарице, САД још од владе председника Џоа Бајдена траже начина да приволе јужнокорејске и јапанске компаније да се укључе у оправку, ремонт и одржавање америчких ратних бродова. 

Палицу је преузео Трамп у свом другом мандат - он је претњом високим царинама на увоз јужнокорејских производа (пре свега аутомобила и чипова) успео да присили Сеул да обећа дивовско улагање од 350 милијарди долара у америчку привреду у наредних неколико година. Од тога, чак 150 милијарди би требало да се улије у америчка бродоградилишта и допринесе њиховог физичком проширењу и технолошком унапређењу. Један конкретан резултат већ је остварен (још за време Бајденове владе) - реч је о куповини бродоградилишта у Филаделфији, где би нови јужнокорејски власници требало да годишње продукују двадесетак пловила.

Но, реализација инвестиција и ревитализација читавог сектора бродоградње захтева време, а америчкој војсци и држави се жури јер Кина страховитим темпом гради нове бродове. Услед тога поморска војна вага у региону Источне Азије, у којој један тас чине САД и њени бројни локални савезници попут Јапана, Филипина и Аустралије а повремено и Канада и европске чланице НАТО пакта, све више нагиње на кинеску страну. Зато се сада намеће потреба да америчка морнарица убрза сопствено опремање тако што ће просто купити пловила туђе производње. 

Конкретно, њен и план владе у Вашингтону је да се у иностранству најпре набаве по два готова брода, а остатак контингента потом изгради у самим САД, чиме би се и подигао темпо наоружавања и остварио трансфер најновијих технологија, проширивање домаћих производних капацитета и запошљавање домаће радне снаге.

По писању јапанске штампе, у Вашингтону би одлука о томе који страни бродови ће бити купљени требало да буде донесена до половине новембра.