Шта мучи младе Немце и зашто многи хоће да напусте земљу

Дуготрајне кризе, несигурне професионалне перспективе, дугови и психички стрес обележавају животну ситуацију многих младих у Немачкој старости између 14 и 29 година. Као реакцију на то, они се окрећу политичким екстремима или чак конкретно размишљају о напуштању Немачке. То је централна порука нове студије "Млади у Немачкој".

"Резултати студије на драматичан начин показују колико су оптерећења последњих година погодила младе – у виду стреса, исцрпљености и све јачег осећаја бесперспективности", истиче руководилац истраживања Симон Шнецер.

Ратови и економска ситуација

На питање шта их највише брине, 62 одсто младих Немаца је навело да су то ратови у Европи и на Блиском истоку. Високо на листи су и економски проблеми: 53 одсто младих брине се због инфлације, док половину њих (50 одсто) муче недостатак и скупоћа стамбеног простора.

Око 48 одсто испитаника осећа забринутост због подела у немачком друштву.

Њих 45 одсто навело је као разлог за бригу то што је Доналд Трамп председник САД, климатске промене, као и колапс пензионог система и сиромаштво у старости. Економску кризу означило је као своју бригу 44 одсто младих Немаца.

Нешто мањи, али и даље значајан проценат младих (42 одсто) брине због јачања десничарских екстремистичких партија, док 38 одсто њих као велики терет види државни дуг који ће пасти на плећа њихове генерације.

Само 31 одсто младих одбацује идеју о одласку из земље

"Чак 21 одсто младих конкретно планира да напусти Немачку у потрази за бољим условима живота", истиче аутор студије Килијан Хампел са Универзитета у Констанцу.

Дугорочни тренд је још израженији. Изненађујуће је висока спремност младих да у перспективи напусте Немачку. Чак 41 одсто младих узраста од 14 до 29 година може да замисли да у будућности живи у некој другој земљи. Њих 7 одсто су неодлучни - док само 31 одсто одбацује ту могућност.

Где радо одлазе млади Немци?

Према истраживању немачког статистичког завода Дестатис из 2024. најпожељнија дестинација за Немце је Швајцарска, а одмах затим Аустрија. На листи се налазе и градови у Сједињеним Америчким Државама, Шпанији и Француској.

"Прошле године сам три месеца провео у Токију због докторских студија и веома ми се допало, па размишљам да се тамо преселим наредне године", рекао је за DW Фредерик, 29-годишњи студент права из Хамбурга.

Он, међутим, наглашава да мотив није новац. "Немачка је добра за младе правнике, па то није због бољих шанси. Једноставно ми се допао другачији начин живота – мирнији и уреднији." Додаје да би могао да замисли живот и у Бечу, Лондону или Паризу.

Ментално оптерећење на рекордном нивоу

Удео младих који наводе да им је потребна психолошка помоћ достигао је нови рекорд од 29 одсто. Тај проценат је још већи међу младим женама (34 одсто), студентима (32 одсто) и незапосленима (42 одсто).

Упадљиво је и то да 60 одсто младих показује обрасце коришћења паметних телефона сличне зависности, а многи се све чешће обраћају вештачкој интелигенцији када имају личне проблеме.

Спремни на рад, али у Немачкој немају јасне перспективе

Упркос тешкој ситуацији- велика већина младих испитаника наводи да је спремна да ради и да сноси одговорност. Истовремено, међутим, код њих расте сумња - да ли се труд и рад у Немачкој још исплате.

Посебно се то види на тржишту рада: због економске неизвесности и све већег утицаја вештачке интелигенције, млади данас своје професионалне шансе процењују знатно лошије него раније.

То доводи и до промене у избору образовања. Пошто расте страх од незапослености, стручно образовање постаје знатно привлачније у односу на студије.

Ситуацију додатно погоршава проблем становања: високе кирије и недостатак станова многима отежавају живот. Удео младих који имају дугове достигао је нови максимум од 23 одсто.

Озбиљан проблем - све већа неједнакост у друштву

Каспар Тен Хаф студира латински језик и музику како би постао просветни радник. Озбиљан проблем, по његовом мишљењу, постаје све већа неједнакост између друштвених слојева.

"У Немачкој постоји огромна разлика између богатих и сиромашних. Обични радници плаћају много пореза, док се богатство које су богати наследили готово не опорезује", каже Тен Хаф.

Расте политичка поларизација

Упоредо са растућом економском несигурношћу, међу младима у Немачкој расте и политичка поларизација.

Према извештају јавног сервиса АРД, на недавним покрајинским изборима у Рајнланд-Фалцу - за АфД је гласало 21 одсто, а за Левицу 19 бирача млађих од 25 година.

И ова студија показује јасан помак ка политичким екстремима: Левицу подржава 25 одсто испитаних, посебно младих жена. Истовремено и АфД добија све већу подршку - сада је на 20 одсто, посебно привлачана међу младим мушкарцима.

Тако се продубљује политички јаз између полова: младе жене све се више окрећу левим политичким позицијама, док млади мушкарци натпросечно често подржавају странке на десном политичком крилу.

Глас младих се не чује

Учесник истраживања Винсент критикује пре свега то што се, по његовом мишљењу, интереси младих премало узимају у обзир "у питањима која су заиста важна". Као примере наводи пензиону политику, заштиту климе и војну службу.

"Протест младих није гласан, али испод површине се нешто кува што дугорочно може угрозити привреду, регионе и системе социјалне сигурности", каже ауторка студије Нина Колек са Универзитета у Потсдаму.