Напад на заборављено острво у Персијском заливу, ко све нишани иранске нафтне терминале на Харгу

На почетку рата у Украјини, хрид усред Црног мора назван Змијско острво представљан је као кључна тачка за контролу поморских путева и околних лука. Прво су га заузели Руси, да би га затим напустили. Данас, ово острво је готово у потпуности заборављено. Наводно је баш на то острво донето Ахилово тело и похрањено у храм који су, касније, Римљани назвали Храмом девет олтара.

Неколико година касније, усред потпуно другачијег рата, нешто веће острво у Персијском заливу постало је кључ стратегије обарања режима у Техерану, иако на њега за десетак дана рата није пала ниједна бомба.

Шест километара дугачко острво, удаљено 25 километара од иранске обале кључни је терминал за извоз нафте, те израелски и амерички планери сматрају да би заузимање или уништење објеката задало смртни ударац ионако килавој економији Ирана.

Отимање иранских ресурса и потрага за уранијумом

"Наш циљ је да огромне ресурсе отмемо из руку терориста", рекао је саветник Беле куће Џаред Еген телевизијској мрежи Фокс, поредећи Иран са венецуеланским случајем, када је контрола нафтне индустрије, после заробљавања председника Николаса Мадура, прешла у руке Американаца.

О отимању Харга, као кључне тачке за извор ресурса, бар до сада, изјашњавали су се само извори у Трамповој администрацији, који тврде да председник "размишља" о акцији специјалаца, којом би САД преузеле контролу над нафтним терминалом из руку Револуционарне гарде.

За сличну акцију, наводно, заинтересован је и Израел, чији напади ниједном у претходних десетак дана нису циљали ово острво, иако су, супротно очекивањима Пентагона, са земљом сравнили складишта горива око Техерана, након чега је иранску престоницу обавио облак црног, смрдљивог дима.

Обе државе, ипак, заинтересоване су да пошаљу специјалце на места на којима Иран чува залихе обогаћеног уранијума, који су у последњи час склонили из центара нуклеарног програма током америчких напада у јуну прошле године. Шеф Међународне агенције за атомску енергију Рафаел Гроси рекао је, раније у понедељак, да се око 200 килограма обогаћеног уранијума налази у Исфахану.

"Још нисмо донели такву одлуку. Нисмо ни близу тога", рекао је Трамп Њујорк посту.

Трампова капа и седам мртвачких сандука

Оклевање америчког председника да покрене акцију специјалаца на иранској територији делимично је резултат и приличног одијума америчке јавности након што је првих седам ковчега са телима погинулих војника стигло у САД. Критике на Трампов рачун додатно су појачане чињеницом да током дочека тела није скинуо капу, као и покушајем мреже Фокс да тај гаф исправи емитовањем старог снимка.

Американци и Израелци тврде да Иран располаже са укупно 406 до 460 килограма уранијума.

Очекује се да ће Американци бити јако опрезни пре него што пошаљу специјалце на иранску територију, тим пре јер су претходни покушаји – од покушаја избављивања талаца из амбасаде у Техерану 1980. године, до обарања путничког авиона осам година касније, према благим оценама, представљали праве дебакле.

Харг је, током америчко-израелских напада прошлог јуна, такође био на листи мета Израелаца, али тек после плотуна пројектила којима је Иран засуо територију те државе. На инсистирање Американаца, тада, влада Бенјамина Нетанјахуа је одустала од напада.

Иако су Иранци, током претходне кризе, евакуисали све танкере из околине Харга, овај пут су њихови бродови остали укотвљени недалеко од острва, што војне аналитичаре наводи на закључак да не очекују нападе нафтни терминал, капацитета седам милиона барела дневно.  Пре избијања новог рата, Иран је дневни извозио до 1,7 милиона барела нафте.

Три председника САД нису напала Харг

Присуство танкера, делимично, објашњава се и спекулацијама да и даље испловљавају ка Ормуском теснацу, те настављају да, искључених транспондера, испоручују нафту купцима. Ова верзија је, међутим, мало вероватна, јер се у водама око Персијског залива налази носач авиона "Абрахам Линколн" и десетак ракетних разарача.

Ирачка авијација је, током рата осамдесетих година, у више наврата бомбардовала ово острво покушавајући да прекине извоз нафте. Иако су терминали били оштећени током рата, ни у једном тренутку транспорт нафте није био прекинут.

Током тих сукоба, горели су танкери у Персијском заливу, док су Иранци тврдили да су оборили најмање три ирачка "миража".

Иако је већ безмало пола века јасно да острво Харг потенцијално представља најслабију тачку Ирана у случају сукоба, власти у Техерану нису покушавале да терет извоза нафте пребаце на нека друга места.

Као један од разлога због којих је ово острво, до сада, избегло ратна разарања, помињу се односи Америке и Кине, која је управо на овим терминалима пунила танкере иранском нафтом.

Пре Трампа, упркос саветима војних званичника, на нападе на Харг нису се одлучивали ни Џими Картер, ни његов наследник Роналд Реган. За сада, у приправности су припадници 82. ваздушнодесантне дивизије у Северној Каролини. Да ли ће кренути пут Персијског залива, у овом тренутку, зависи само од процена једног човека.