Кина прва, САД друге, Русија трећа – како Јапанци виде претње светском миру

Јапанска новинска агенција Ђиђи прес данас преноси резултате истраживања јавног мњења који показују да више јапанских грађана сматрају војнополитичког савезника своје земље САД за крупну претњу по светски мир од традиционалног непријатеља или геополитичког супарника Русије.

Реч је о анкети која се односи на виђење страних земаља, која се налази у саставу сложенијег редовног годишњег истраживања Јапанског института за новинско истраживање (ЈПРИ), а на коју је одговорило 2.676 особа старијих од 18 година.

И док је прво место као страна земља која се сматра највећом опасношћу по светски мир у том истраживању заузела суседна Кина, с којом Јапан има територијални спор и с којом је влада у Токију последњих годину дана у свађи око Тајвана, на високо друго место са 26,8 одсто гласова испитаника пласирале су се САД.

Ово упркос томе што у време спровођења истраживања (од 17. јула до 16. августа) још увек нису били избили скандали као што је притисак владе у Вашингтону да се укине Међународни кривични суд у Хагу, пропраћен увођењем санкција против седамдесетогодишње председнице те институције Јапанке Томоко Акане – поступак владе у Вашингтону који је запањио јапанске медијске посленике и јавност, који су иначе склони вредновању међународних институција.

Такође, у време спровођења те анкете још увек се није било десило убиство јапанске држављанке Ане Јанаги на острву Окинави за које се сумњичи амерички маринац, које је изазвало нови талас незадовољства у Јапану у вези са базирањем америчких трупа.

Треба, међутим, рећи да истраживање ЈПРИ није захватило ни негативне последице посете руског председника Владимира Путина руском острву Итуруп, који у Токију сматрају својом територијом и називају Еторофу – да јесте, вероватно је и да би највећа словенска и светска држава добила више гласова.

Дупло више испитаника види САД као већу претњу светском миру од Русије

Куриозитет је, међутим, да су САД као реметилац мира добиле дупло више гласова од трећепласиране Русије, за коју је гласало 13,8 посто испитаника и која је у истом истраживању претходних година због рата у Украјини предводила црну листу држава које, по мишљењу јапанских грађана, угрожавају светски мир.

Сједињене Америчке Државе су вишедеценијски војнополитички савезник Јапана, који му пружа заштиту од идеолошки и геостратешки супротстављених земаља попут некадашњег Совјетског Савеза, Кине, Северне Кореје и садашње Русије. САД су и земља која несумњиво ужива наклоност јапанских медија. Па, ипак, оне су у поменутом истраживању "успеле" да са само 6,6 посто гласова у 2024. ове године скоче на чак 26,8.

Ово погоршање у имиџу САД у Јапану очигледно се поклапа са другим мандатом председника Доналда Трампа, чија се спољна политика састоји, између осталог, у настојању да се изнуде велике своте новца од савезника претњом високим царинама.

Мада се званични Токио уздржавао од осуда америчких напада на Венецуелу и Иран, сигурно је и да те инстанце кршења међународног права, моралних и хуманитарних принципа нису сасвим промакле јапанској јавности, поготово због поремећаја у снабдевању горивом и општом зебњом и неизвесношћу у вези са могућим несташицама и инфлацијом. Друге узроке могуће је тражити и у ниподаштавању с којим се амерички лидер односио према Јапану, између осталог, називајући га "размаженом земљом".

С друге стране, Јапан се са Русијом спори око острва из јужног дела Курилског ланца која се у тој царевини називају "северним територијама". Та острва на самом крају Другог светског рата заузела је совјетска Црвена армија, након што је уништила велике јапанске снаге у Манџурији и на северу Корејског полуострва.

Осим тога, током 20. века Токио и Москва су се још три пута оружано сукобили: у Руско-јапанском рату 1904–1905. године, током међународне војне интервенције у новоформираном Совјетском Савезу (након Октобарске револуције) у периоду од 1918. до 1922, када је Јапан предњачио по људским и материјалним ресурсима уложеним у тај продор с циљем да отцепи источни Сибир, и 1939. године у Халхин Голу на граници Кине и Монголије, која је у то време практично била клијент држава СССР-а. Штавише, током Хладног рата у Јапану је постојао константан страх да би Совјетски Савез могао да преко домаћих левичара покуша преврат у Земљи излазећег сунца.

Када се узму у обзир та историја непријатељства, идеолошке супротстављености и територијалних спорова са Русијом, те послератна идеолошка и пропагандна доминација САД у животу у Јапану, јасно је да мишљење да су САД већа претња по светски мир од Русије у Земљи излазећег сунца врло ретко и неочекивано.

Ипак, многи коментатори у Јапану сматрају да, с обзиром на све што је влада председника Трампа учинила од свог конституисања почетком јануара прошле године наовамо, такав резултат анкете, мада изненађење, није велико изненађење.