Мадуро у рукама Американаца, шта следи за Венецуелу

Војни напад на Венецуелу и акцију Делти, америчких специјалних јединица у војној бази у Каракасу, амерички председник Доналд Трамп пратио је уживо из своје виле на Флориди.

Убрзо је са пратиоцима на својој друштвеној мрежи поделио и вести и утиске, а потом и слику председника Венецуеле Николаса Мадура, са, како је рекао, америчког ратног брода "Иво Џима", који га заједно са супругом Силијом Флорес превози у Њујорк, на суђење за, како се наводи, наркотероризам.

Научни сарадник Института за европске студије Рајко Петровић указује да је Падрино Лопес, венецуелански министар одбране, поручио свим Венецуеланцима да се организују и пруже отпор.

"Међутим, поставља се питање колико ће људи измучени економским и социјалним проблемима бити уопште мотивисани за тако нешто. Шансе су мале. Невероватно је да су америчке јединице спровеле врсту десанта у Каракасу и киднаповале Мадура и супругу. То указује да је у ужем окружењу Мадура већ било слабих карика, односно фигура које су биле спремне да сарађују са страним фактором како би Мадуро био скинут са власти", истиче Петровић.

Припрема, позор, сад

Американци су се четири месеца припремали за поморски десант на Венецуелу и истовремено појачавали притисак на тамошњу владу. Најмање 115 људи убијено је у америчким ударима на чамце за које Трампова администрација тврди да су кријумчарили дрогу. И то без одобрења Конгреса. Пентагон је распоредио 10 авиона "ф-35" у Порторику, носач авиона "Џералд Форд", осам ратних бродова, уз око 10.000 војника који су већ били у региону.

Трамп је овластио и Централну обавештајну агенцију (ЦИА) да спроводи тајне операције у Венецуели. Кад су Делте хеликоптером превезле Мадура и његову супругу на амерички ратни брод, Трамп је поручио да ће америчка војска остати у Венецуели док се не осигура миран трансфер власти. Венецуелом ће се, како тврди, управљати из Вашингтона.

Доцент Факултета политичких наука Марко Дашић истиче да "теоријски објашњено, Трамп спроводи политику доминације регионом који сматра својим задњим двориштем".

"Венецуела је полигон, пример. Битан моменат стратегије националне безбедности јесте чињеница да је Венецуела окарактерисана као актер који може бити мета и других актера за остваривање утицаја, који не припадају у западној хемисфери. У тим речима можемо прочитати имена Кине и Русије", закључује Дашић.

Рутама нафте

Да би се разумела претходна ноћ у Каракасу, мора се разумети макар претходних 25 година у Венецуели. Ера Уга Чавеза почела је 1999. редистрибуцијом националног богатства и поноса. Нафта је постала гориво унутрашње политике и спољнополитичког пркоса.

У том периоду, Венецуела се све чвршће везује за алтернативе Западу – Русију и Кину. Легат Мадура, кога је Чавез оставио земљи за наследника пре готово 13 година, много је слабији и оптерећен је економском кризом, те исељавањем готово осам милиона људи који су бежали од сиромаштва.

Резултате избора из лета прошле године нису признали ни опозиција ни Вашингтон. Иако је формални кандидат био дипломата Едмундо Гонзалес, који је тренутно у егзилу у Шпанији, њихова главна протагонисткиња је Марија Корина Мачадо, недавно награђена Нобелом за мир.

У питању је политичарка десне оријентације, са ореолом Мадурове жртве, која је и призивала америчке трупе на тлу Венецуеле. Петровић каже да верује да је на помолу прелазна влада.

"Ако Мадуров режим доживи дефинитиван крах, односно уколико његови сарадници не организују успешан отпор, а мислим да у томе неће успети, вероватно ће бити формирана некаква прелазна или провизорна влада. За очекивати би било да Мачадо буде та која ће преузети терет на себе док не буду организовани нови избори", наглашава Петровић.

Такође, истиче да нема никакве сумње како Трамп венецуеланску нафту сматра америчком, подржавајући тезу да су Американци почетком 20. века омогућили њену лакшу експлоатацију. Реч је о највећим резервама на свету, са више од 300 милијарди барела. Њена експлоатација падом Мадуровог режима одвијала би се несметано преко компанија смештених у Мексичком заливу.

Аналитичари сматрају да, уколико је амерички председник прву годину повратничког мандата у Белој кући заокружио Венецуелом, за крај би могао да остави Кубу.