Европска политичка заједница: Мост ка ЕУ или само чекаоница

Седми самит Европске политичке заједнице одржава се у Копенхагену. Покренута пре три године, у јеку рата у Украјини, ова платформа окупља више од четрдесет лидера, чланица ЕУ и земаља изван Уније. Шта је до сада постигла Европска политичка заједница? Да ли представља мост ка чланству – или нову чекаоницу за ЕУ?

Европска политичка заједница покренута је 2022. године на иницијативу француског председника Емануела Макрона. Прокламовани циљ је био да се у тренутку руске инвазије на Украјину пошаље сигнал европског јединства, али и да се створи шира политичка платформа за земље које нису чланице ЕУ.

"Важно је нагласити да је Европска политичка заједница рођена из кризе, због рата у Украјини и у том контексту њена вредност је очита. Она представља у сустини и геополитички одговор на нову безбедносну реалност", каже Бојана Зорић из Европског института за безбедносне студије (ЕУИСС).

Од првог самита у Прагу у октобру 2022 године, ЕПЗ се профилисала као место где се двапут годишње окупља више од 40 председника и премијера.

"Чињеница је да је ЕПЗ постала део европског дипломатског пејзажа. Лидери редовно долазе, што показује да постоји интерес. То је помало као европска Генерална скупштина УН-а – неформална, само лидери, без пратеће бирократије", објашњава Лук ван Миделар из Бриселског института за геополитику.

За разлику од ЕУ самита, Европска политичка заједница не усваја одлуке ни заједничке декларације и нема стални администрацију. Аналитичари истичу да њена потенцијална вредност лежи у томе што омогућава неформалне контакте међу лидерима и континуитет расправе о кључним безбедносним и геополитичким темама.

"Теме које су биле на агенди све време су руска агресија на Украјину, ситуација у Гази, међународна трговина, економска сурадња, али и мултилатерализам. Оне остају једнако актуалне и данас", каже Бојана Зорић. Истиче да ЕПЗ представља "сталну платформу на којој на којој Европска унија често у улози вође може координирати позиције и сазивати састанке на маргинама".

"Најконкретнији резултати често настају управо на маргинама – кроз билатералне састанке и тиху дипломатију", истиче Зорићева и подсећа на посредовање у сукобу Јерменије и Азербејџана или британско-италијанску иницијативу о борби против ирегуларних миграција

Лук Ван Миделар додаје да је за земље изван ЕУ ЕПЗ прилика да са европским лидерима разговарају као равноправни партнери, а не само као кандидати који чекају оцену напретка.

"Земље кандидати цене Европску политичку заједницу јер се у оквиру ње лидери заиста састају као равноправни. Сви они представљају своју суверену државу. А за земље кандидате то значи да се не третирају као ученици који морају да ураде домаћи задатак или још имају неке реформе које треба спровести, “ наводи Миделар.

Мост ка ЕУ или формат за скептике?

Од самог почетка ЕПЗ прате сумње да је замишљена и као "замена за проширење" – оквир који би чланицама ЕУ скептичним према ширењу омогућио да држе кандидате близу, без понуде пуноправног чланства, а са земљама које избегавају тешке реформе да остану у европској орбити без стварног напретка.

"Идеја је добра – докле год није замена за проширење. ЕПЗ не мозе да буде изговор или алиби за нечињење на том пољу, већ треба да помогне и допринесе процесу проширења", упозорава Оливер Репке, председник Европског економског и социјалног комитета (ЕЕСЦ).

Европски лидери званично инсистирају да ЕПЗ не мења постојеће политике проширења. Али, како примећује Зорић, "проширење није толико у фокусу колико шира геополитичка питања која се тичу целе Европе".

Ван Миделар сматра да је неопходан формат за разговор о хитним безбедносним питањима који иде изван садашњих граница ЕУ. “Не можемо чекати да британски бирачи промене своје мишљење о Брегзиту, или да све земље кандидати испуне све критеријуме. У међувремену они треба да буду део стратешке дебате о дешавањима на континенту.”

Неки у Европској политичкој заједници виде наследника ОЕБС-а, чији рад је у великој мери блокиран неслагањима са Русијом - као новог форума за европску безбедност

"Европи треба простор за разговор о безбедности без Русије и САД", каже ван Миделаар. Ипак, он упозорава да се платформа не би смела претворити у тешку бирократију: "Треба задржати неформалност, али додати минимум континуитета".

Симболичан повратак у Копенхаген

Европска политицка заједница заузела је стабилно место у европској дипломатији, као неформални, флексибилни и корисни формат за дијалог, који додуше још трага за својом дугорочном сврхом.

Симболично, седми самит враћа лидере у Копенхаген – управо на место где су 1993. године успостављени критеријуми за проширење ЕУ.

Три деценије касније, Европа се поново окупља – у ширем и флуиднијем формату, још неодлучна колико далеко и брзо жели да се сири.

*Текст и прилог произведени су уз подршку програма "Innovation. Media. Minds: EU podrška javnom novinarstvu na Zapadnom Balkanu" којег спроводи Goethe-Institut у име Европске комисије, у сарадњи са Дојче веле Академијом. Садржај овог текста искључива је одговорност аутора и не одражава нужно ставове Европске уније.