Отворена врата најважнијих кинеских компанија; Министарка Месаровић: Наступамо на два фронта

Српска делегација, предвођена премијером Ђуром Мацутом и потпредседницом Адријаном Месаровић вратила се из вишедневне посете Кини где су имали састанке са најважнијим кинеским привредницима. 

Министарка привреде Адријана Месаровић рекла је за РТС да доноси много добрих вести из вишедневне посете Кини.

"Ово је четврти пут да боравим у званичној посети Кини. Сада смо се срели са 71 компанијом, са онима који су директно изразили жељу да инвестирају у Србију. Обично смо ми у претходним посетама иницирали и на основу неке обостране претходне комуникације договарали те сусрете и састанке на којима смо преговарали о њиховом долазку. Овог пута смо се срели са свим компанијама, које су у претходним разговорима са нашом амбасадом, са Министарством привреде, Владом Србије, председником Александром Вучићем, директно исказали интересовање да желе да улажу у нашу земљу имајући у виду и повољан привредни амбијент", навела је Месаровићева.

Додаје да они комуницирају са својим кинеским пријатељима и партнерима из других компанија, из других индустрија, где за повратну информацију имају добро искуство са нашом земљом, што се тиче пословања, подстицаја и свих других сегмената који директно утичу на доношење одлука.

"Мислим да нема боље препоруке кад вас друга кинеска компанија препоручи зато што су управо они ти који деле добро искуство које носе из наше земље“, истиче Месаровић.

Важни сусрети са челницима градова

Поред компанија, оно што је додатно важно, према речима министарке Месаровић, је да су се срели са много челника града Шангаја, провинције Фуђиен, града Сјамена, града Фуџоу.

"То је подједнако важно у односу на сусрете са компанијама, јер управо нам они на политичком и на државном нивоу дају снажну подршку и гурају нас у ту сарадњу, дају нам ветар у леђа када је у питању остварење економске сарадње, односно продубљивање економских односа“, напомиње министарка.

Трговински споразум са Кином

Одговарајући на питање како су отворена сва та врата, при сусрету са 71 компанијом, Месаровић каже да постоји једна чаробна реч.

"Ми имамо тамо једну чаробну реч коју ја са поносом истичем, то је презиме нашег председника, господина Александра Вучића. Апсолутно чаробна реч која отвара сва врата. А зашто? Захваљујући његовом личном односу и његовом личном пријатељству са председником Кине“, истакла је.

Челничко пријатељство није ствар дневне политике

Према њеним речима, челничко пријатељство није ствар дневне политике, није ствар дневне одлуке, то је нешто што је дуго утемељено и што представља један стратешки приступ.

"Сам долазак Сија у Србију је послао једну снажну поруку. А оно што је додатно важно је да сви сарадници господина Сија и партијски секретари, и градоначелници, и гувернери провинција са којима ми директно комуницирамо прате оно што ради Си, ако је његова посебна усмерена на нашу земљу, као што јесте, они апсолутно прате то што он ради, а чињеница је и да су два председника потписала изјаву о изградњи заједнице за заједничку будућност у новој ери. И то додатно њима даје мотив и обавезу да прате Србију путем даљег раста и развоја“, навела је Месаровићева.

Наша роба је ценовно конкурентна

Каже да Србија наступа на два фронта, ова за добробит наших грађана и оба за добробит раста наше економије.

"Прво је да промовишемо српске производе, не само из прехрамбене индустрије, али доминантно из прехрамбене индустрије, на тржишту Кине, 1,4 милијарде је велико то тржиште. За почетак смо ми наступили у неколико градова“, рекла је министарка привреде.

Напомиње да смо ценовно конкурентни управо због споразума о слободној трговини, имајући у виду да је даном ступања на снагу око 60 одсто тарифних артикала либерализовано.

Наша роба је тамо апсолутно конкурентна, ценовно. Што се тиче квалитета, време ће показати, задовољство је већ апсолутно присутно, понавља.

Потенцијали за српску привреду 

Месаровићева истиче колики су потенцијали кинеског тржишта за српску привреду.

"Рецимо, посетили смо Шангај који има 25 милиона становника, а 15 милиона дневно је флуктуација туриста. Значи, причамо о граду са 40 милиона фактичких грађана који дневно конзумирају око 70 хиљада тона производа, што хране, што пића. Град Сјамен са 5,2 милиона становника, град Фуџоу са 8,2 милиона становника. Град Шаосинг у провинцији Ђиђан са 5,2 милиона становника“, навела је примере истичући да су бројке незамисливе.

Српски производи у трговинским ланцима у Кини

Одговарајући на питање да ли се Кинезима највише свиђају наш мед, вино и ракија, Месаровић каже да им се допада апсолутно све оно што смо у неком првом контингенту пласирали и крајњим кинеским потрошачима дали могућност да купе.

"То је свакако наше вино, српски мед, српска ракија, кондиторски производи, али ту су и суве шљиве, и свеже шљиве, свеже воће и поврће, заиста низ производа“, додала је она.

Зашто наступамо на два фронта

С једне стране, примењујући споразум о слободној трговини, трудимо се, како каже, да га користимо у што већем волумену и капацитету. Требало је време да се прибаве одређени стандарди, сертификати, увозни бројеви.

"Све смо добили, апсолутно нигде није постојао проблем, што значи да су српски производи апсолутно квалитетни и конкурентни у сваком смислу. Да пласирамо што већи број српских производа у њиховим трговинским ланцима, у угоститељским објектима, хотелима, апсолутно на сва врата куцамо и то радимо заједно са привредним делегацијама и све чешће ћемо наступати у том формату“, рекла је она.

Са друге стране трудимо се да што већи број кинеских инвеститора привучемо, а нека од највећих имена послује у нашој земљи.

Месаровићева каже да у крајњој консталацији то за грађане значи "нова радна места, отварање нових производних погона, пуњење државне касе брже и више, веће плате и пензије".

Борба за нове производне погоне

"Значи, боримо се за нове производне погоне у Србији, кинеским партнерима је то веома интересантно имајући у виду да они уколико произведу преко 51 посто у Србији, то значи да тај производ добија ознаку мејед ин Србија и да тај кинески пријатељ и партнер може да користи све друге споразуме које Република Србија има са земљама Цефте, Ефте, Евроазисјке уније, Великом Британијом, Русијом - сви други споразуми који нама омогућавају преференцијална тржишта или споразуме о слободним трговинама са другим земљама са којима имамо закључено“, додала је.

Подвлачи да им је посебно Србија интересантна.

"Пуно њих већ послује у неким европским земљама и сада траже земљу за релокацију, траже земљу у којој ће отворити другу фабрику имајући у виду да у тим земљама постоји једно опште незадовољство и желе да се релоцирају, док неке од фабрика траже место за инвестирање у Европи“, каже она.

Хоће ли "Гуан Нан" доћи у Србију

Текстилни гигант који се бави управљањем индустријских паркова у оквиру којих послују текстилне компаније "Гуан Нан" је, како наводи, сам пожелео да у изјави за српске медије, али и кинеске, похвали привредни амбијент у Републици Србији, да похвали све оно што је чуо од кинеских пријатеља.

"Они у тим индустријским парковима и сами отварају своје компаније, али са својим кооперантима стварају заокружен циклус производње, од производње текстила до одевних предмета“, истиче Месаровићева.

На питање где би могли да отворе фабрику, каже да очекује да ће то бити негде на југу земље, где имамо доста и кројача и шивача и свих оних који су компатибилни текстилној индустрији, који уз неку кратку и лаку преквалификацију могу да се прилагоде и текстилној и обућарској индустрији и свему ономе што гигант намерава.

"Кинески партнери, Народна Република Кина, не улажу тамо где постоје политички ризици и где земља није стабилна. Апсолутно, они траже једну дугорочну стабилност. То управо виде у Србији“, закључила је министарка Андријана Месаровић.