Kина преузима посао експлоатације литијума у Јужној Америци

Крајем прошлог месеца конзорцијум састављен од три кинеске компаније, међу којима је и највећи светски произвођач батерија за електрична возила "CATL", потписао је уговор са Владом Боливије о заједничком улагању у експлоатацију литијума у тој јужноамеричкој земљи вредан милијарду америчких долара.

Реч је о новом пројекту који ће црпити лежиште са највећом резервом литијума на свету. Кинеске компаније изградиће сву потребну инфраструктуру, укључујући ту и саобраћајну, како би у сарадњи са домаћом државном корпорацијом "YLB" могао да годишње произведе око 25.000 тона литијума чистоће 99,5 посто.

Штавише, 2019. кинески произвођач трансформатора "Синђијан ТБЕА" победио је на тендеру за пројекат развоја рудника литијума у боливијским језерима Коипаси и Пастос Грандес у Андима, који ће, сматра се, коштати најмање 2,3 милијарде долара. Кинеској компанији је тада припало 49 посто акција у заједничком предузећу оформљеном са "YLB".

Доминација кинеског капитала у Јужној Америци

Кинеске компаније тако настављају поход на резерве литијума у Јужној Америци, упркос новој политици Запада да Кинезе треба ометати у настојању да дођу до стратешких сировина као што је литијум. Део те стратегије, којом се настоји успорити развој кинеске економије и ослабити њена војна моћ, нашао је конкретни израз у блокирању кинеских инвестиција у неколико канадских предузећа која су имала власнички удео у рудницима литијума у Аргентини у октобру прошле године.

Ипак, пре него што је та политика била дефинисана, кинески рударски див "Зиђин", који је углавном познат по интересу за бакар и злато (и присутан у Србији), почетком прошле године је за 770 милиона америчких долара у потпуности откупио канадску корпорацију "Нео литијум" управо због њеног удела у аргентинским рудницима литијума.

О томе да се кинеске компаније фокусирају на богате јужноамеричке резерве литијума сведоче и бројне друге инвестиције из последње три-четири године.

Наиме, још један кинески гигант из области рударства и хемијске индустрије, "Гангфенг литијум", купио је 2022. аргентинску компанију "Литеју" за 962 милиона долара, како би преузео њена права на експлоатацију литијума у два слана језера у провинцији Салта на северу земље близу тромеђе са Боливијом и Чилеом.

"Гангфенг литијум", који производи једињења литијума потребна за батерије и акумулаторе, у Аргентини је покренуо и пројекат Маријана усмерен на црпљење тог метала из наслага соли у околини вулкана Лулаилако у истој провинцији, који би требало да годишње донесе око 20.000 тона литијум-карбоната.

Кинеска компанија, чије је седиште у провинцији Ђангси и која снабдева америчког произвођача аутомобила "Теслу", има и већински удео од 51 процента у пројекту Каукари Олароз у аргентинској провинцији Хухуи, који ће ускоро давати чак 40.000 тона литијум-карбоната годишње.

Када је у питању Јужна Америка, треба поменути и да кинеска компанија "Тјенћи литијум", захваљујући великој инвестицији од 4,1 милијарду долара, држи други по величини удео у чилеанској компанији "SQM" (24 одсто), која је највећи произвођач литијума у тој земљи на обали Пацифика.

Чиле је уз Аустралију у овом тренутку највеће светско извориште литијума, будући да је Боливија, упркос крупним резервама, из унутрашњих политичких и технолошких разлога до сада каснила у његовој експлоатацији.

Боливија, Аргентина и Чиле чине тзв. "литијумски троугао", простор у којем огромне резерве тог сада драгоценог метала леже у наслагама соли, које су релативно лака геолошко средина за експлоатацију.

Глобална мрежа снабдевања литијумом

"Гангфенг", који поседује руднике литијума и у Кини и Аустралији, у 2021. години је купио и пола деоница налазишта литијума у афричкој држави Мали, а када је у питању амерички континент, има и већински удео у пројекту експлоатације литијума у Мексику.

Литијум примену пре свега има у батеријама и акумулаторима и постаје све важнији за привреду и становништво како тече престројавање аутомобилске индустрије са мотора на унутрашње сагоревање на електрични погон.

То је управо и највећи разлог зашто кинеске компаније последњих година из све снаге широм света настоје да се докопају литијума – у 2022. години литијум је у најмногољуднијој земљи света поскупео 200 посто у поређењу са претходном.

У 2021. продаја еколошких возила, углавном чисто електричних али и хибрида, у Кини је скочила импресивних 154 посто у односу на 2020. Прошле године она се поново увећала за 93 одсто у односу на 2021, достигавши чак 6,89 милиона јединица. Иначе, у 2022. у Кини је произведено чак 7,22 милиона возила која су за погон користила електричне акумулаторе.

Поред електричне и електронске, литијум се користи и у индустрији стакла и керамике.

У 2020. у свету је било произведено 345.000 тона прерађевина од литијума. Међутим, очекује се да ће у 2025. године, Кини, која је највећи светски потрошач литијума, бити потребно око 800.000 тона.

Кина је тренутно трећа земља света када је у питању количина литијума која се ископа у рудницима, али по том показатељу далеко заостаје за Аустралијом и Чилеом, те не може да задовољи своје потребе за тим металом из домаћих извора.