Литијумом богата Боливија, економско упориште Кине у Јужној Америци

Кинески произвођачи електричних аутомобила последњих месеци су одлучно кренули у освајање светског тржишта, а иза њих, осим фабрика возила у самој земљи, налази се и богат ланац снабдевања елементима који су есенцијални за производњу батерија, акумулатора и електричних мотора, као што су литијум и кобалт. 

И док Кина приступ кобалту остварује углавном у Африци, када је литијум у питању, њен фокус је првенствено на Јужној Америци.

Рецимо, прошлог лета конзорцијум састављен од три кинеске компаније (ЦАТЛ, БРУНП и ЦМОЦ) почео је експлоатацију литијума из наслага соли у боливијским Андима у близини градова Потоси и Оруро. Почетна инвестиција у експлоатацију и постројења за прераду литијума, те потребну саобраћајну и енергетску инфраструктуру на тим локацијама износила је милијарду долара, али су у јуну ове године поменути кинески инвеститори потврдили додатно улагање у износу од 400 милиона.

То није изненађење, јер се процењује да слана језера Боливије садрже највећа светска налазишта (21 милиона тона) тог сада све драгоценијег елемента. Тада је руководство највећег кинеског произвођача батерија "ЦАТЛ" наговестило и да би до 2028. године кинески конзорцијум који предводи могао да уложи читавих 10 милијарди долара у успостављање фабрика за производњу батерија у Боливији и пратећу инфраструктурну мрежу. 

Заједничко кинеско-руско улагање

Штавише, прошло лето је донело и вест о заједничком кинеско-руском улагању у изградњу две фабрике за прераду литијума, укупног годишњег капацитета од 50.000 метричких тона, на језерима Коипаси и Пастос грандеу, у партнерству са домаћом државном компанијом "YLB" ("Боливијске резерве литијума"). 

Та постројења, која треба да дају кључни допринос стварању локалног ланца за продукцију литијумских једињења потребних за батерије за електричне аутомобиле и мобилне телефоне, требало би да такође коштају 1,4 милијарде долара. Она ће бити под заједничком паском кинеске групе "Citic Guoan", односно, руске групе "Уранијум један" и поменутог боливијског предузећа "YLB".

Коипаса је тешко приступачно језеро површине од око 800 квадратних километара, које се налази на надморској висини од преко 3.600 метара. Пастос грандес, језеро вулканског порекла које има површину од око 120 квадратних километара, представља још већи технички изазов јер се налази на висини од преко 4.400 метара у сеизмички врло трусној зони.

У Боливији, кажу стручњаци, осим рељефа, значајне потешкоће за експлоатацију литијума прави и дуга кишна сезона.

Иначе, Боливија је још 2019. године доделила први уговор везан за експлоатацију литијума (вредан 2,3 милијарде долара) једној кинеској компанији - била је то "Синђијанг ТБЕА". 

 Спољна политика која омогућава економски развој

У добу када западне владе покушавају да у потпуности угуше спољну трговину Русије и врше велики политички притисак на предузећа и организације у својим и земљама савезницама, као што су Јапан и Република Кореја, за економско раздвајање од Кине, те гласно упозоравају државе глобалног Југа на опасност од "дужничке замке", која по њима прети од узимања кинеских кредита, Боливија не само што без пардона наставља да прима крупне инјекције кинеског капитала, већ и отворено послује са Москвом. 

Основни разлог је тај што су у тој пространој планинској држави од око 12 милиона становника, већ дуго на власти социјалисти, који у присуству Кине, па онда и Русије, виде добродошлу економску полугу за развој земље и снажну алтернативу америчком утицају, који традиционално на јужноамеричком континенту подржава десничарске снаге, ноторне по суровом обрачунавању с левицом.

Наиме, од 2006. до 2019. на челу државе у Андима налазио се председник Ево Моралес, који је поставио експлоатацију и индустријализацију литијума као приоритет своје владе, док, након краће десничарске владе, кормило државе од краја 2020. у својим рукама опет држи један социјалиста, Луис Арсио, који је задржао ту стратегију претходника, што је и било очекивано јер је дуго година служио као министар економије под Моралесом. 

Председник Арсио је приликом церемоније потписивања уговора са кинеским и руским представницима изјавио "да свет крупним корацима напредује када је у питању потражња за литијумом и да Боливија не жели да заостане".

Клима која погодује кинеском капиталу 

Кинези имају огромне инвестиције у суседном Чилеу и Аргентини, који представљају преостале две странице тзв. "литијумског троугла" у којем се налази чак 63 посто познатих светских резерви тог метала од стратешког значаја.

Ипак, њима нарочито погодује политичка клима у Боливији, због чега, чини се, намеравају да од ње направе посебно снажно упориште за експлоатацију и прераду литијума, али и друге руде.  

Јер, на пример, поред више милијарди долара инвестиција у индустрију литијума, познато је да Кинези имају амбиције и у области експлоатације цинка у Боливији. Моћна Кинеска банка за извоз и увоз ("ЕКСИМ"), која је највећи страни инвеститор у Боливији, пре неколико месеци је изнела у јавност да ће пружити нову кредитну линију у износу од 250 милиона долара за изградњу постројења за рафинисање цинка у граду Оруро, на око 160 километара од Коипасе. То је додатна финансијска инјекција коју у ту сврху даје та финансијска институција, будући да је претходно била већ издвојила 350 милиона за покретање тог постројења, које би требало да третира 150 хиљаде тона цинка годишње.  

Боливија, која планира и да изгради фабрику за производњу батерија и акумулатора, у коју сврху је управо ових дана потписала уговор за трансфер технологија са индијском компанијом "Алтмин", поред литијума има и значајне резерве кобалта, цинка, сребра и злата. 

Обим трговинске размене између Кине и Боливије у 2022. години је износио 3,2 милијарди долара у поређењу са само 27 милиона двадесет година раније.