Зуроф и Николић за Џерузалем пост: Немачка треба да изрази кајање због злочина над Србима

Зуроф и Николић наводе да мало људи изван бивше Југославије зна за суровост нацистичких злочина над Србима у Другом светском рату и да је бруталност нациста била очигледна од првог дана инвазије на Југославију у априлу 1941. године, када је бомбардован Београд и када је изгорела Народна библиотека са драгоценом колекцијом књига од којих су неке датирале из 12. века.

"Потом су на територијама под немачком окупацијом изграђени концентрациони логори где су хиљаде недужних Срба страдале, а уследиле су и масовне одмазде према цивилном становништву које су биле много драстичније од оних у другим окупираним земљама", пишу Зуроф и Николић.

Истичу да су у неким случајевима егзекуције вршене и над децом и да је за једног немачког војника убијано по 100 цивила, а за рањеног 50, као и да се на најмрачнији пример егзекуција догодио у Крагујевцу 1941, када су стрељани ученици и учитељи.

У тексту се наглашава да су савезници нацистичке Немачке, од којих су најозлоглашенији били усташе, у анектираним деловима Југославије такође чинили ужасне злочине над српским, јеврејским и ромским цивилима, те хрватским антифашистима.

"Нацистичка Немачка сноси пуну одговорност"

Зуроф и Николић указују да су хрватске усташе покренуле геноцидну кампању над Србима, током које су Срби масовно клани у селима и логорима широм Независне Државе Хрватске (НДХ) због чега је немачки војни изасланик у Загребу Едмунд Глаизе фон Хорстенау критиковао усташе и упозоравао да њихови потези прете устанку локалног српског становништва.

"Нацистичка Немачка сносила је потпуну одговорност за та злодела, јер не само да је створила предуслове за њих, већ је и формирала НДХ и никада није покушала да спречи њихова злодела", истиче се у тексту.

Аутори наводе и пример шефа спољнополитичког комитета немачког Бундестага Михаела Рота, који је негативне реакције Београда на доношење резолуције о Сребреници назвао "срамним и разочаравајућим" оценивши да је предлагање сличне резолуције о Јасеновцу "покушај одвраћања пажње", те да "поента није у томе да неки упиру прстом у друге".

"Иако је јасно шта је Рот хтео да каже, потпуно одсуство елементарног изражавања жаљења и кајања је неприхваљитво", наглашава се у тексту.

"На Балкану не постоји осећај да је Немачка икада изразила кајање"

Зуроф и Николић указују да је реч о одсуству било каквог обзира према судбини жртава од Немачке, која, како се истиче, сноси пуну одговорност и за Јасеновац.

"До данас, међутим, на Балкану не постоји осећај да је Немачка икада изразила кајање или жаљење због злочина почињених над Србима", истичу Зуроф и Николић у тексту и оцењују да се Немачка, уместо тога, из политичких разлога често стављала на страну оних који су деловали на штету Србије.

Зуроф и Николић закључују да је Немачка свакако једна од централних земаља ЕУ, да је међу најзначајнијим инвеститорима и спољнотрговинским партнерима Србије и да би управо због тога било сасвим природно очекивати изражавање историјске одговорности према српском народу и пијетета према његовим жртавама.