Папа стигао на самит Г7 – лидери држава чланица најављују санкције кинеским фирмама због помоћи Русији

Папа Фрања стигао је данас хеликоптером у италијанско летовалиште Борго Ењација, чиме је ушао у историју, поставши први папа који је учествовао на самиту Г7.

Како преноси Анса, папу је дочекала италијанска премијерка Ђорђа Мелони.

У нацрту завршне декларације, лидери Британије, Канаде, Француске, Италије, Немачке, Јапана и САД најављују да ће увести санкције свима који су помогли Русији да заобиђе санкције на нафту.

"Ентитети, укључујући финансијске институције, који олакшавају Русији у набавци предмета или опреме за одбрамбену индустријску базу, подржавају акције подривања територијалног интегритета, суверенитета и независности Украјине", написали су лидери Г7.

Додали су да ће ''ограничити приступ нашим финансијским системима за циљане појединце и ентитете у трећим земљама, укључујући кинеске институције које ово раде".

У нацрту завршне декларације, лидери Г7 изразили су забринутост због израелске операције у граду Рафи, на југу Појаса Газе, као и по цивилно становништво у енклави, пише Блумберг.

''Дубоко смо забринути због последица по цивилно становништво текућих копнених операција у Рафи и могућности војне офанзиве пуног обима која би имала даље страшне последице по цивиле. Позивамо Владу Израела да се уздржи од такве офанзиве", наводи се у нацрту.

Данас је други дан самита Г7 у италијанском летовалишту Борго Ењација, а очекује се да ће на данашњим састанцима фокус бити на Кини, док ће папа Фрања учествовати на састанку о вештачкој интелигенцији (АИ). 

Иначе, папа ће имати 10 билатералних састанака на маргинама самита. Међу билатералним сусретима су и сусрети са америчким председником Џозефом Бајденом, украјинским председником Володимиром Зеленским, француским председником Емануелом Макроном и турским председником Реџепом Тајипом Ердоганом.

Папа ће се такође састати и са канадским премијером Џастином Тридоом, премијером Индије Нарендром Модијем, председником Бразила Луисом Инасиом Лулом да Силвом, председником Алжира Абделмаџидом Тебуном, као и генералном директорком Међународног монетарног фонда (ММФ) Кристалином Георгијевом.