Процес против Асанжа "далеко од последње инстанце“

Виши суд у Лондону одлучио је да привремено обустави процес изручења оснивача Викиликса Џулијана Асанжа Сједињеним Државама. То је мала победа у Асанжовој тринаест година дугој борби против екстрадиције Сједињеним Државама.

Амерички тужиоци бившег аустралијског хакера терете по осамнаест тачака међу којима је кршење Закона о шпијунажи.

Британске судије дејм Викторија Шарп и Џастис Џонсон сада од америчке стране траже да им пружи гаранције да ће Асанжу бити омогућено праведно суђење, као и да му неће бити изречена смртна казна, супротна британском закону.

Тренутно, као страни држављанин, Асанж теоретски нема права да говори на потенцијалном суђењу у Америци.

Његова супруга Стела је са опрезним оптимизмом дочекала одлуку суда у Лондону, истакавши да "није доживела олакшање, већ да је искрено затечена“.

"Суд је исправно установио да Џулијану прети смртна казна, као и да су слобода изражавања и штампе, иначе питања у самом језгру овог случаја, препрека његовом изручењу. Но, и поред тога су од Сједињених Држава затражили политичке гарантије по овим питањима. Цео случај би требало да буде одбачен. Џулијан не би требало да остане у затвору ни дана“, тврди Стела Асанж.

Једанаестог априла биће пет година како се оснивач Викиликса налази у затвору Белмарш у јужном Лондону.

Када и ако британски суд буде добио одговор из Сједињених Држава, Асанжов правни тим моћи ће да уложи жалбу на америчко образложење.

Слобода за Гершковича, затвор за Асанжа

На страницама левичарског Гардијана новинар Данкан Кембел оцењује понашање Американаца према Асанжу као хипокризију.

"Прошло је скоро годину дана откако је новинар Волстрит џорнала Иван Гершкович ухапшен у Русији због шпијунаже. Уколико буде осуђен, добиће двадесет година затвора. У току су преговори две државе о размени затвореника. Оба његова родитеља су присуствовала говору о 'Стању нације' председника Џоа Бајдена у којем је он рекао да ’администрација даноноћно ради на томе да Ивана врати кући’. Његов отац Михаил Гершкович рекао је да је говор ‘знак да сви у администрацији – Конгрес, Сенат и Бела кућа, узимају слободу штампе за озбиљно и да им је важна’. Важно је, али је и хипокритичност да САД траже ослобађање Гершковича после годину дана у затвору, док истовремено желе изручење и затвор за Џулијана Асанжа“, пише Кембел.

САД траже нагодбу?

Иначе, сам Волстрит џарнал наводи да су у току тајни преговори Вашингтона и Лондона по којима би Асанж требало да призна кривицу за мање преступе "недозвољеног руковања са поверљивим документима“ у замену за брисање тачака оптужнице, које се односе на наводну шпијунажу.

Према писању тог листа, Асанж би кривицу могао да призна путем видео-линка из Лондона, после чега би наводно био пуштен на слободу уз образложење да је већ одслужио петогодишњу затворску казну.

Његов правни тим истиче да никада није чуо за ту нагодбу.

Америчка страна има три недеље да одговори на захтев лондонског суда.

У међувремену, по британским медијима се шире гласине да је америчка страна контактирала неке новинаре у Британији, чији ставови су опречни Асанжовим, и замолила их да сведоче против њега.

Асанжов правни тим и супруга истичу да, у случају да евентуална жалба пред британским судом буде одбачена, остаје жалба Европском суду за људска права, али да је процес и даље "далеко од те последње инстанце“.