Колико је Шведска ојачала НАТО

Приближавање НАТО-у почело је још од почетка првог сукоба у Украјини, 2014. године. Током 2017. године, Шведска је извела велику војну вежбу, где се уз помоћ "савезника", пре свега САД, увежбавала одбрана од спољне оружане агресије.

Коначно, НАТО је примио Шведску у своје чланство 7. марта 2024, а шведска застава се завијорила испред седишта Алијансе у Бриселу 11. марта. Турска и Мађарска највише су кочиле Шведску, али је тај проблем решен.

Турска је добила одобрење САД за куповину авиона Ф-16, док је Мађарска, на пример, договорила куповину додатних борбених авиона "грипен". Уз све ово, решени су бројни политички проблеми о којим сада ретко ко говори.

НАТО је добио новог савезника који на први поглед и има и нема значајне војне капацитете. Шведска има 15.000 војника плус 20.000 у резерви, 110 тенкова, 1.400 оклопних транспортера, 250 артиљеријских оруђа, 100 борбених авиона, 50 хеликоптера и 150 ратних и помоћних бродова и пловила.

То говоре подаци публикације "Милитари Баланс" Међународног института за стратешке студије из Лондона. Број тенкова није значајан, али је зато број авиона, на пример, Шведску сврстао у сам европски врх, а то се може рећи и за морнарицу са искуством војне пловидбе у хладним водама.

Нордијски одговор "показао зубе"

Шведска већ годинама има веома развијену војну сарадњу са другим нордијским земљама, старим чланицама НАТО-а, Норвешком и Данском, али и новом чланицом Финском.

Оне су сарађивале у области мултинационалних мировних операција. Данас сарађују у припремама за одбрану од потенцијалног напада Русије.

Велика војна вежба "Нордијски одговор 24", у којој је у првој половини марта учествовало 20.000 војника, са 110 авиона и 50 бродова, потврдила је решеност Шведске и околних земаља да "покажу зубе" Русији.

Половина војске била је на копну, а половина на води, под водом (у подморницама) и у ваздуху. Значајну улогу у вежби имала је Војска Сједињених Америчких Држава, пре свега у транспорту људства и технике бродовима, авионима и хеликоптерима - што су капацитети који недостају нордијским земљама.

"Нордијски одговор 24" доказао је да је Шведска НАТО-у донела једно озбиљно и тешко мерљиво појачање, а то је географски положај. Дуга и разуђена обала, луке, војни аеродроми и друга инфраструктура су на првом месту.

Војна географија

Географски гледано, територија Шведске "дугачка" је 1.500 километара у правцу север-југ. И на том простору НАТО и САД имају прилике да користе постојеће луке, војне и цивилне аеродроме, војну инфраструктуру и да саграде нове објекте за потребе заједничке одбране.

Према подацима ЦИА, Шведска има четири војна аеродрома, три цивилно-војна и 26 чисто цивилних. Сви имају асфалтиране писте и војну аеродроми и већима цивилних испуњавају услове за слетање борбених и транспортних авиона.

Као последица вишедеценијске војне неутралности, Оружане снаге Шведске имају развијену мрежу станица поред путева за допуну горива, хитне поправке и постављање наоружања на војне авионе.

Шведско копно удаљено је 200 до 300 километара од прибалтичких држава – Естоније, Летоније и Литваније – и војно-стратешки представља добру позадину за одбране ове три земље.

Не треба заборавити и да је Шведска удаљена 300 километара од Руске Федерације, односно добро познате Калињинградске области, али то је ризик који је Стокхолму био познат приликом доношења одлуке о уласку у НАТО.

Војна индустрија - формално појачање

Шведска војна индустрија има вишедеценијску традицију и у свету је позната по високо софистицираним и прецизним борбеним системима, од муниције до борбених авиона.

Почетак рата у Украјини у јавност је лансирао противоклопне ракете "Н ЛАВ" које, у сарадњи са више земаља - производи шведска фирма "СААБ Бофорс Дајнамикс". Иако је у већинском власништву британске мултинационалне компаније "БАЕ Системс", фирма је базирана у Шведској.

Ова компанија производи и чувене лаке преносне системе за противоклопну борбу, "Карл Густав" М2, М3 и М4 и АТ-4. Највећи корисник ових система је Војска САД. Систем АТ-4 на пример, у америчкој војсци има сличан статус као чувена "зоља" у Војсци Србије - лако се користи и већина војника је за то обучена.

Последњих неколико деценија, главни купци шведског наоружања су европске земље - чланице НАТО-а. Јавно доступни подаци говоре да је у последњих неколико година највећи посао шведске одбрамбене индустрије продаја борбених авиона "грипен" – Бразилу.

Други велики послови су продаја борбених возила пешадије ЦВ-90 Оружаним снагама Чешке и Оружаним снагама Словачке, испорука авиона за ваздушно осматрање "Глобал Ај" (шведски АВАКС) Уједињеним Арапским Емиратима.

Сви пројекти су вишегодишњи. Шведска је у 2023. години извезла наоружања и војне опреме у вредности од 1,7 милијарди долара. Војна индустрија је, ипак, сконцетрисана на домаће тржиште, односно Оружане снаге Шведске.

У 2024. години војни буџет износи 12 милијарди долара, години са тенденцијом раста у 2025. и 2026. Уколико се погледа структура буџета ставке "набавка опреме и изградња", "агенција за набавке опреме" и "изградња система радио везе" имају на располагању око 5,3 милијарде долара.

Шведска из иностранства набавља само поједине типове наоружања и муниције. Противваздухоплвну одбрану чине амерички "патриот" и МИМ Хок, ракете "ирис-Т" ( Шведска учествује у производњи) и домаћи системи кратког домета - ракете РБС-70 и чувену топ "бофорс Л-70".

Борбени авиони "грипен" наоружану су америчким и европским ракетама и бомбама. Европски системи су добрим делом и шведски, од ракета ваздух ваздух великог домета "метеор", до крстарећих ракета "таурус".

Сви ти системи сматрају се најнапреднијим у свету и говоре о најважнијој особини шведске војне индустрије, а то је висока технологија.